EU: Srbija mora rešiti problem zaduživanja

BRISEL – Srbija u dogledno vreme mora rešiti probleme velikih spoljnotrgovinskih i budžetskih manjkova kroz privlačenje posustalih stranih investicija i domaća ulaganja u konkurentnu proizvodnju i izvoz.

To je ocena, koju su agenciji Beta preneli upućeni evropski zvaničnici u Briselu, ističući da će se u protivnom zemlja suočiti s problemom da se manjkovi ne mogu više podmirivati novcem od privatizacije, kao ni kreditima, odnosno bespovratnim finansijskim „injekcijama” iz EU ili drugih spoljnih izvora.

Sagovornici Bete upozoravaju da je i EU na samom mukotrpnom početku izvlačenja iz ekonomske recesije, tako da i srpska privreda, usmerena pretežno ka EU, mora biti preokrenuta ka smanjivanju deficita, rastu proizvodnje i izvozu.

Na pitanje da li kriza budžetskog deficita i ogromnog javnog duga Grčke, koja je uzdrmala i sistem evra, može uticati neposredno, ali i kao „loš primer” za region Zapadnog Balkana, rečeno je da će bitno biti da se vide eventualne posledice po plasmane grčkih banaka i investitora u region.

Veoma je povoljna okolnost, rekli su funkcioneri u EU, što je Srbija na finansijskom planu vodila „vrlo uzdržanu politiku i nije bilo nikakvih ozbiljnih veza sa svetskim rizičnim i spekulantskim fondovima”.

Funkcioneri u Briselu su zamoljeni su da kažu kako se u EU gleda na činjenicu da i Hrvatska, koja se približila članstvu u EU, isto kao i za region bitna Srbija, ne uspevaju da smanje budžetske i spoljnotrgovinske deficite, uz izvoz koji je u slučaju Hrvatske po stanovniku pet puta, a u slučaju Srbije deset puta manji nego u Sloveniji.

Odgovor je glasio da jeste činjenica da i kriza u Evropi utiče na oklevanje investitora, ali da se došlo do granice kad manjkovi postaju neodrživi.

Na sredstva od privatizacije, koja su mahom utrošena na popunjavanje budžeta, uskoro neće moći da se računa, naveli su evropski zvaničnici dodajući da će jedino privlačenjem investicija i rastom proizvodnje i izvoza srpska, isto kao i hrvatska i ostale vlade u regionu, moći dugoročnije da obezbede da se budžet puni postojano „zdravim sredstvima” iz poreza i drugih priliva.

Funkcioneri u EU naglašavaju da posebno u Evropskoj komisiji postoji vidna zabrinutost zbog stalnog uvećavanja budžetskih i spoljnotrgovinskih deficita u zemljama Zapadnog Balkana koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Oni su naglasili da će biti „dobrodošle sve mere koje bi Srbija preduzela da zaustavi povećanje tih deficita”, uključujući valjan zakonski i institucionalni okvir i bitku protiv korupcije.

Nadležni za saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana ističu da se zato povoljno gleda na nastavak dijaloga Beograda s Međunarodnim monetarnim fondom, s ciljem da se ispune svih uslovi za povlačenje druge tranše kredita MMF-a, kao na i nastojanja srpske vlade da popravi tu situaciju.

Nastalo stanje, kako su primetili, „uopšte nije lako i zahteva donošenje teških odluka u cilju smanjivanja troškova i priliva sredstava, budući da su investicije sasvim oskudne, a nema izvoza”.

„Ono što jeste povoljno, a na čemu posebno insistira Evropska komisija kroz proces stabilizacije i pridruživanja sa zemljama Zapadnog Balkana, jeste da se stvori valjan, stabilan zakonski i institucionalni okvir, koji bi stvorio dobru klimu za potencijalne posebno investitore iz Evropske unije”.

U Briselu zato smatraju da je veoma pozitivno što je u decembru stupio na snagu trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju(SSP) EU-Srbija.

Investitori iz EU, zainteresovani za ulaganja u Srbiju, dosad su tražili odgovore od nadležnih u Briselu na pitanje „kuda to ide Srbija, a sad je jasnije da je to put u Evropsku uniju, posebno kad se krene i u ratifikaciju SSP-a”.

S tim u vezi je jako važno i „ništa ne sprečava srpske vlasti da uspostave odgovarajući zakonski i institucionalni okvir, kako bi se pokazalo da sistem i propisi postojano deluju, tako da investitori, proizvođači i izvoznici znaju kako mogu poslovati i delovati”.

Zato Evropska komisija i traži da se reforma srpskog pravosuđa „valjano doradi i otklone što je više moguće uočene manjkavosti”.

Bitno je da se ima „dobro ekonomsko vođstvo, a na čelu srpske vlade je iskusan ekonomista i zato postoji nada da će srpske vlasti naći rešenja koja se nužno nameću”, naveli su evropski zvaničnici.

Dragan Blagojević, dopisnik Bete