ЕУ: Србија мора решити проблем задуживања

БРИСЕЛ – Србија у догледно време мора решити проблеме великих спољнотрговинских и буџетских мањкова кроз привлачење посусталих страних инвестиција и домаћа улагања у конкурентну производњу и извоз.

То је оцена, коју су агенцији Бета пренели упућени европски званичници у Бриселу, истичући да ће се у противном земља суочити с проблемом да се мањкови не могу више подмиривати новцем од приватизације, као ни кредитима, односно бесповратним финансијским „инјекцијама” из ЕУ или других спољних извора.

Саговорници Бете упозоравају да је и ЕУ на самом мукотрпном почетку извлачења из економске рецесије, тако да и српска привреда, усмерена претежно ка ЕУ, мора бити преокренута ка смањивању дефицита, расту производње и извозу.

На питање да ли криза буџетског дефицита и огромног јавног дуга Грчке, која је уздрмала и систем евра, може утицати непосредно, али и као „лош пример” за регион Западног Балкана, речено је да ће битно бити да се виде евентуалне последице по пласмане грчких банака и инвеститора у регион.

Веома је повољна околност, рекли су функционери у ЕУ, што је Србија на финансијском плану водила „врло уздржану политику и није било никаквих озбиљних веза са светским ризичним и спекулантским фондовима”.

Функционери у Бриселу су замољени су да кажу како се у ЕУ гледа на чињеницу да и Хрватска, која се приближила чланству у ЕУ, исто као и за регион битна Србија, не успевају да смање буџетске и спољнотрговинске дефиците, уз извоз који је у случају Хрватске по становнику пет пута, а у случају Србије десет пута мањи него у Словенији.

Одговор је гласио да јесте чињеница да и криза у Европи утиче на оклевање инвеститора, али да се дошло до границе кад мањкови постају неодрживи.

На средства од приватизације, која су махом утрошена на попуњавање буџета, ускоро неће моћи да се рачуна, навели су европски званичници додајући да ће једино привлачењем инвестиција и растом производње и извоза српска, исто као и хрватска и остале владе у региону, моћи дугорочније да обезбеде да се буџет пуни постојано „здравим средствима” из пореза и других прилива.

Функционери у ЕУ наглашавају да посебно у Европској комисији постоји видна забринутост због сталног увећавања буџетских и спољнотрговинских дефицита у земљама Западног Балкана које су у процесу приступања Европској унији.

Они су нагласили да ће бити „добродошле све мере које би Србија предузела да заустави повећање тих дефицита”, укључујући ваљан законски и институционални оквир и битку против корупције.

Надлежни за сарадњу са земљама Западног Балкана истичу да се зато повољно гледа на наставак дијалога Београда с Међународним монетарним фондом, с циљем да се испуне свих услови за повлачење друге транше кредита ММФ-а, као на и настојања српске владе да поправи ту ситуацију.

Настало стање, како су приметили, „уопште није лако и захтева доношење тешких одлука у циљу смањивања трошкова и прилива средстава, будући да су инвестиције сасвим оскудне, а нема извоза”.

„Оно што јесте повољно, а на чему посебно инсистира Европска комисија кроз процес стабилизације и придруживања са земљама Западног Балкана, јесте да се створи ваљан, стабилан законски и институционални оквир, који би створио добру климу за потенцијалне посебно инвеститоре из Европске уније”.

У Бриселу зато сматрају да је веома позитивно што је у децембру ступио на снагу трговински део Споразума о стабилизацији и придруживању(ССП) ЕУ-Србија.

Инвеститори из ЕУ, заинтересовани за улагања у Србију, досад су тражили одговоре од надлежних у Бриселу на питање „куда то иде Србија, а сад је јасније да је то пут у Европску унију, посебно кад се крене и у ратификацију ССП-а”.

С тим у вези је јако важно и „ништа не спречава српске власти да успоставе одговарајући законски и институционални оквир, како би се показало да систем и прописи постојано делују, тако да инвеститори, произвођачи и извозници знају како могу пословати и деловати”.

Зато Европска комисија и тражи да се реформа српског правосуђа „ваљано доради и отклоне што је више могуће уочене мањкавости”.

Битно је да се има „добро економско вођство, а на челу српске владе је искусан економиста и зато постоји нада да ће српске власти наћи решења која се нужно намећу”, навели су европски званичници.

Драган Благојевић, дописник Бете