Crkve treba više da rade na pomirenju

Od našeg specijalnog izveštača
Osijek – Većina crkava i verskih zajednica na teritoriji bivše Jugoslavije mogle bi da imaju mnogo veću ulogu u pomirenju i prevazilaženju netrpeljivosti između etničkih većina i manjina, ali često taj svoj potencijal ne koriste jer su preokupirane materijalnim interesima. Ovo je jedan od zaključaka iznetih na konferenciji „Građansko društvo i verske zajednice za osnaživanje položaja etničkih manjina” na kojoj je učestvovalo oko 40 predstavnika verskih i etničkih zajednica, lokalnih vlasti, organizacija građanskog društva, novinara, prosvetnih i univerzitetskih radnika iz Srbije, Hrvatske i BiH.

Na regionalnoj konferenciji u Osijeku, koju je organizovao Centar za istraživanje religije Beogradske otvorene škole u saradnji s Nansen dijalog centrom iz Osijeka, četiri radne grupe obrađivale su teme koje su se ticale uloge verskih zajednica u međuetničkoj saradnji, negovanju kulturne raznolikosti, obrazovanju i odnosu verskog nasleđa i evropskog identiteta. U zajedničkoj deklaraciji, koja je usvojena juče, navodi se da bi trebalo osnivati religijske savete ili slična tela, a podržavati postojeća, kako bi se garantovalo pravo manjina i sprečila diskriminacija. Religija, kao jedan od sastavnih delova kulture, mora da radi na očuvanju različitosti i razvijanju solidarnosti, dok bi u nastavi veronauke, konfesionalne i religijske razlike, trebalo izlagati tako da ne izazivaju diskriminatorne procese, već da vaspitavaju za zajednički život.

Novinar Drago Pilsel, moderator grupe koja je razmatrala pitanja međuetničkih odnosa, kaže da je jedan od stavova koji se često mogao čuti o ovoj temi i taj da verske zajednice kasne za predstavnicima vlasti koji već čine neke korake ka pomirenju i prevazilaženju sukoba.

– Pomirenja nema bez istinitog priznanja činjenica – ističe Pilsel.

Iako je veronauka uvedena, odnosno vraćena u javne škole, u državnom obrazovanju postoji diskriminacija vernika, navodi protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović. Đacima se, smatra on, nameće sekularizovani i materijalistički pogled na svet, dok je onaj religijski izolovan i sveden samo na časove veronauke. Međutim, Peter Kuzmič, rektor Evanđeosko-teološkog fakulteta u Osijeku, izneo je mišljenje da konfesionalna veronauka, odnosno ona koja podučava đake osnovama samo njihove vere, nije dobro rešenje.

– Takav koncept u Hrvatskoj doživljava krah jer stvara podvojenosti među učenicima, a u Srbiji postoji problem sa veroučiteljima koji nisu dovoljno obrazovani za rad u školi. Bolje rešenje bio bi opšte religijski predmet koji bi mogli da predaju i laici, odnosno profesori sociologije ili filozofije, na primer – rekao je Kuzmič.

J. Beoković