Dajana čeka spasonosni lek

Kucura – Sudbina se surovo poigrala sa životom malene Dajane Šuvakov, koja će na jesen navršiti tek šestu godinu. Još čestito ni prozborila ni prohodala nije, a njen organizam je zahvatilo opako kancerogeno oboljenje, tako da je u poslednje dve i po godine punih osamnaest meseci provela na bolničkom lečenju u pokrajinskom Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu.

Ovih dana, čekajući dalji tok lečenja, boravi u svom domu u Kucuri kod Vrbasa pod brižnom negom roditelja i u društvu mlađeg brata Martina. A da bi Dajanino lečenje uspešno bilo nastavljeno, potrebno je primeniti dugotrajnu hemoterapiju, budući da su hirurzi procenili da je nemoguće operativnim zahvatom ukloniti tumorsku masu u njenom abdomenu. Međutim, lek „topotekan” – jedna vrsta citostatika – veoma je skup i nema ga na domaćem tržištu. U Nemačkoj ili u Austriji taj medikament košta 6.000 evra. Njeni roditelji – majka Kristina i otac Bojan ne mogu da obezbede toliki novac.

– U pitanju je teška bolest našeg deteta koja je već poprimila kritične razmere. Imala je do sada dve složene operacije, ali i pored toga bolest sve više uzima maha. Dani su nam ispunjeni strepnjom, a još više mukom i tugom što nismo u mogućnosti da obezbedimo 600.000 dinara za nabavku leka koji bi Dajani pružio šansu da prezdravi, a nama ublažio jad i ulio kakvu-takvu nadu – kažu Kristina i Bojan Šuvakov, verujući da će se naći dobrih i plemenitih ljudi, spremnih da pomognu.

Do sada im se, vele, s puno razumevanja, jedino pri ruci našlo preduzeće „Supermiks“ u Kucuri u kojem su oboje zaposleni. I radnici Fabrike keksa „Medela“ u Vrbasu, u kojoj radi Dajanin deda, izrazili su juče spremnost da za lečenje ove devojčice izdvoje po jednu dnevnicu. Golema roditeljska nevolja primorala je ovaj mladi bračni par da javno zatraži pomoć za spas svoje mezimice.

Novčani prilozi za kupovinu leka za malu Dajanu Šuvakov mogu se uplatiti na tekući račun broj 160–5500102233169–67, kod Banke Inteze u Vrbasu.

Simpatična Dajana svesna je da je teško bolesna, da se zbog toga ne može prepustiti bezbrižnim igrama sa vršnjacima, da stalno mora biti pod strogim lekarskim nadzorom i – čeka izlečenje. Ona još ne ume da kaže da je optimista, ali hrabrosti i volje za životom joj ne nedostaje – kao ni njenim roditeljima koji veruju da će, ipak, uz pomoć ljudi dobre volje i odgovarajući medicinski tretman, sve izaći na dobro.

P. Koprivica