Prvi samostalni letovi devojaka pilota

„Utva 75“, školski avion Vojske Srbije, obleće dva kruga iznad aerodroma Batajnica, sleće, rula i parkira se nadomak kontrolnog tornja. Poklopac kokpita se otvara, nasmejani i zajapureni mladi pilot iskače iz letelice, nastavnik letenja ga simbolično šutira u zadnjicu. Ništa tu ne bi bilo neobično, reč je o tradicionalnom ritualu posle prvog samostalnog leta, da pilot nema roze lak na noktima i dugu crnu kosu svezanu u konjski rep...

Na najvećem srpskom vojnom aerodromu juče se pisala istorija. Sandra Radovanović, postala je prva kadetkinja Vojne akademije (VA) koja je „laširala“. To znači da je prvi put pilotirala samostalno, kao jedini član posade, posle zahtevne obuke u osnovnom letenju na kojoj je bilo najteže savladati tehniku sletanja. Samostalno letenje je izuzetno bitno, jer razvija samopouzdanje, ali i samokritičnost.

Za dvadesetdvogodišnju devojku iz Rekovca kod Jagodine bilo je to vatreno krštenje, a danas to isto čeka i njene drugarice sa smera – Anju Krnetu i Anu Tadić.

– Pred let se nisam nešto posebno uzbuđivala. Shvatila sam šta sam uradila tek kad sam sletela – priča Sandra, koja, kao i ostale devojke, ima oko sedam sati naleta sa instruktorom.

Ukupno 19 časova naleta, ako se računa letenje tokom selekcije kroz koju je prošla pre prve godine studija. Kako kaže, odmalena je htela da postane pilot. Kao i većina kadeta, volela bi da jednog dana pilotira mlaznim avionima. Ipak, imperativ za naredni period je pre svega uvežbavanje do sada naučenih manevara. U njenoj porodici niko nije vojno lice, sama je izabrala svoj put i najbliži je zdušno podržavaju. (/slika2)

Kako ističu tri devojke, među njima nema takmičenja i rivaliteta. Smatraju se i potpuno ravnopravnim sa muškim kolegama sa fakulteta. Već su se dokazale, kaže Anja Krneta. Momci na akademiji ih podržavaju i prihvataju. A kada čuju da razgovaraju sa budućim vojnim pilotom, ostali momci ne veruju. „Morate slike da im pokažete, da se uvere”, dodaje Ana Tadić. Inače, njih tri su jedine devojke koje trenutno na Vojnoj akademiji pohađaju vazduhoplovni smer. Kadetkinje su 132. klase, na kojoj imaju i osam kolega.

– Imponuje nam što smo jedine devojke, ali nismo se uobrazile – kaže Sandra.

Pre leta, kadete i kadetkinje je bodrio i brigadni general Mirko Vranić, komandant 204. avijacijske baze na aerodromu Batajnica.

Prema njegovim rečima, pre tri godine, na ovom aerodromu oni su odradili takozvano selektivno letenje, i sada su u proceduri obuke koja je predviđena nastavnim planom i programom VA.

– Očekujemo da će uspešno završiti „laširanje“, gde treba sebe da potvrde. Pilot mora da bude u potpunosti samostalan – ističe Vranić i dodaje da za oba pola važe isti kriterijumi.

Kako podseća potpukovnik Branislav Pavlović, šef odseka avijacije na VA, kadeti će po diplomiranju biti i inženjeri vazduhoplovstva i oficiri piloti.

Pre nego što su izabrani, prošli su kroz rigorozne preglede na Vojnomedicinskom institutu. Na kraju ih je čekala „centrifuga od 5,5 g” – test u pilotskoj kabini koja se okreće u krug uz efekat ubrzanja. Bili su izloženi težini pet i po puta većoj od njihove.

Kadetima sledi obuka u navigacijskom i grupnom letenju. Posle toga, prema potrebama komande ViPVO, upućuju se na avijacijski ili helikopterski smer. Akademci piloti aviona obučavaju se na G-4, a helikoptera na „gazeli“. Ukupno do diplome steknu oko 135 sati naleta, kaže potpukovnik Pavlović.

Kako objašnjavaju major Kristijan Sasur i kapetan Bratislav Jeremić, instruktori iz 252. mešovite avijacijske eskadrile iz sastava 204. avijacijske baze aerodroma Batajnica, kadeti prvo moraju odlično da savladaju poletanje, sletanje, režime letenja i zaokrete. Među manevrima su, recimo, blagi i oštar zaokret, poluprevrtanje i borbeni zaokreti. Teoriju uče na VA.

Major Sasur, koji se instruktažom bavi već 15 godina, bio je Sandrin nastavnik letenja. Kako ističe, kada je shvatio da će podučavati devojku, bio je oduševljen. Za učenicu ima samo reči hvale:

– Ima smisla za letenje, zna šta radi – kaže major Sasur.

Tereza Bojković