Detaljna obnova „Gazele” čeka most preko Ade Ciganlije

Ozbilj­ni­ji ra­do­vi na mo­stu „Ga­ze­la” u Be­o­gra­du ne­će po­če­ti pre pr­vog av­gu­sta jer, pre­ma re­či­ma iz­vo­đa­ča,ni­je za­vr­še­na na­bav­ka če­li­ka i dru­gog ma­te­ri­ja­la neo­p­hod­nogza po­če­tak po­sla. Na taj na­čin de­man­to­va­ne su in­for­ma­ci­je od pre me­sec i po da­na ka­da je na­ja­vlji­va­no da bi ob­no­vamo­gla da poč­ne sva­ki dan, re­kao je Dra­gan Đi­las, gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da, u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku”.

On je na­gla­sio da će raz­go­vo­ri oko di­na­mi­ke ob­no­ve „Ga­ze­le” bi­ti za­vr­še­ni tek ka­da se na­đe re­še­nje pri­hva­tlji­vo za glav­ni grad. Naj­bo­lji sce­na­rio za pre­sto­ni­cu je, ka­že, da ra­do­vi ko­ji zah­te­va­ju za­tva­ra­nje „Ga­ze­le”poč­nu ka­da bu­de za­vr­šen most pre­ko Ade Ci­gan­li­je, ali sta­nje mo­sta zah­te­va da ra­do­vi poč­nu ra­ni­je.

– Grad će ta­da bi­ti u op­sad­nom sta­nju i za­to oče­ku­jem da se na „Ga­ze­li” ra­di 24 sa­ta. Još je spor­no da li ra­do­vi s do­nje stra­ne mo­sta mo­gu da se iz­vo­de no­ću zbog bez­bed­no­sti rad­ni­ka. Ako po­sto­ji na­čin da se obez­be­de uslo­vi, ne­ma raz­lo­ga da iz­vo­đa­či ne ra­de i pod okri­ljem no­ći. Ni­je sa­mo „Ga­ze­la” pro­blem. Ob­no­va auto­pu­ta kroz Be­o­grad, od Bu­banj po­to­ka do Sur­či­na, mo­žda je i ve­ća opa­snost za pro­tok sa­o­bra­ća­ja. Naš zah­tev bio je da se deo od „Ge­nek­sa” do „Sa­va cen­tra” i deo od Mo­star­ske pe­tlje do Du­ša­nov­ca ra­di u to­ku le­ta ka­da su gu­žve ma­nje, jer to zah­te­va za­tva­ra­nje jed­ne stra­ne auto­pu­ta. Već smo se do­go­vo­ri­li za auto­put kroz Be­o­grad, gde je „Rat­ko Mi­tro­vić” po­di­zvo­đač i nji­ho­vi rad­ni­ci će ra­di­ti non-stop. Re­a­lan pro­blem je što ne­ma mno­go gra­di­li­šta u ze­mlji pa iz­vo­đa­či ote­žu po­sao. Ali, ka­da se do­go­vo­ri­te, rok mo­ra da se po­štu­je.

Da li je grad is­po­što­vao sve uslo­ve Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke za biv­še sta­nov­ni­ke „kar­ton si­ti­ja” is­pod „Ga­ze­le”?

U ugo­vo­ru iz­me­đu gra­da i „Pu­te­va Sr­bi­je” pi­še „ra­se­lja­va­nje na­se­lja”, ali ne pi­še „ka­ko”. Što se ti­če gra­da, pri­ča o ra­se­lja­va­nju je za­vr­še­na, a mi na­sta­vlja­mo da se bo­ri­mo za nji­ho­vu de­cu i da ro­di­te­lji­ma omo­gu­ći­mo da kon­ku­ri­šu za so­ci­jal­ne sta­no­ve. Grad će za me­sec da­na za­vr­ši­ti 80 ta­ko­zva­nih so­ci­jal­nih sta­no­va za naj­u­gro­že­ni­je Be­o­gra­đa­ne. Sva­ke go­di­ne će­mo gra­di­ti sta­no­ve i ras­pi­si­va­ti kon­kur­se na ko­je će mo­ći da se pri­ja­ve svi na­ši su­gra­đa­ni.

Ka­kav je kva­li­tet sa­o­bra­ćaj­ni­ce Kru­žni put ko­ji se ko­ri­sti kao al­ter­na­ti­va dok ne bu­de za­vr­še­na obi­la­zni­ca oko Be­o­gra­da? Da li je isti­na da je as­falt pro­pao pre ne­go što je sta­vljen za­vr­šni sloj?

Na lo­šu di­na­mi­ku ra­do­va uka­zi­vao sam još pro­šlog le­ta ka­da smo obi­la­zi­li Kru­žni put i uve­ri­li se da je ta­mo bi­lo vi­še lju­di ko­ji su ma­ha­li za­sta­vi­ca­ma ne­go što ih je ra­di­lo. Po­sao je tre­ba­lo da se za­vr­ši za po­la go­di­ne, a raz­vu­kao se na 15 me­se­ci. I to lo­še. Obra­zlo­že­nje da je taj put pred­vi­đen za ka­mi­o­ne do 3,5 to­ne, a ne za šle­pe­re pa je kao zbog to­ga pro­pao as­falt, je­ste vre­đa­nje in­te­li­gen­ci­je svih nas. Čak i da je ta­ko, zna­lo se da će on da slu­ži kao na­sta­vak obi­la­zni­ce dve go­di­ne, pa je pro­je­kat mo­rao da se pri­la­go­di. Ima­li smo ne­dav­no sa­sta­nak kod pre­mi­je­ra Mir­ka Cvet­ko­vi­ća i raz­go­va­ra­li ka­ko da ot­ko­či­mo ra­do­ve na obi­la­zni­ci, na sek­to­ru 5 od Ibar­ske ma­gi­stra­le do Aval­skog pu­ta. Usko­ro će po­če­ti za­vr­šni ra­do­vi na tu­ne­lu Sta­ra Stra­že­vi­ca. Evrop­ska in­ve­sti­ci­o­na ban­ka odo­bri­la je tran­šu od 40 mi­li­o­na evra kre­di­ta za obi­la­zni­cu, a čim do­bi­je­mo iz­vo­đa­ča na ten­de­ru, taj deo mo­že da bu­de go­tov za 12 do 18 me­se­ci.

Ho­će li grad fi­nan­sij­ski pri­te­ći u po­moć tom pro­jek­tu?

Ne­će. To je bi­lo i osta­lo u re­pu­blič­koj nad­le­žno­sti. Grad se ši­ri, do­sta se gra­di u Be­o­gra­du i jed­no­stav­no ne­ma­mo sred­sta­va za ono što ni­je u na­šoj nad­le­žno­sti, iako je obi­la­zni­ca ve­o­ma va­žna za pre­sto­ni­cu. Fi­nan­si­ra­li smo sa­na­ci­ju „Pan­čev­ca” sto po­sto, ali za­to on sa­da ni­je pro­blem kao „Ga­ze­la”. Ula­že­mo u že­le­zni­cu, na je­sen će­mo po­če­ti ra­do­ve na obre­no­vač­kom mo­stu… Be­o­grad ne mo­že da fi­nan­si­ra Re­pu­bli­ku u me­ri u ko­joj bi ne­ki že­le­li jer ima sop­stve­ne pro­jek­te ko­ji su od ve­li­kog zna­ča­ja za Be­o­gra­đa­ne.

Gra­đa­ni su skep­tič­ni da će po­če­ti iz­grad­nja me­troa i tvr­de da za te pa­re mo­že da se iz­gra­di ka­na­li­za­ci­ja, pu­te­vi u Be­o­gra­du i okru­že­nju...

Skep­ti­ci ka­žu „ka­kav me­tro kad ne­ma­mo osnov­ne po­tre­be”, a kri­ti­ze­ri u unu­tra­šnjo­sti „vi će­te da pra­vi­te me­tro od na­ših pa­ra”. To mo­ra da bu­de dr­žav­ni pro­je­kat, jer ne mo­že grad sam da ga re­a­li­zu­je. Dr­ža­va ne­ma no­vac, ali mo­že da nam da ga­ran­ci­je, a mi će­mo sle­de­ćih 30 go­di­na gra­di­ti i vra­ća­ti kre­dit. Sa­vet za in­fra­struk­tu­ru je već re­kao da je me­tro pro­je­kat od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja. Bi­li smo u bo­ga­tom Be­ču i vi­de­li da ta­mo po­la sred­sta­va da­je dr­ža­va, a po­la grad.

Ka­da će­te do­ne­ti od­lu­ku o po­čet­ku iz­grad­nje i ti­pu me­troa?

U to­ku le­ta zva­nič­no će­mo do­ne­ti od­lu­ku i že­lim da Skup­šti­na gra­da po­stig­ne je­din­stvo o ti­pu me­troa i li­ni­ja­ma. Pro­jek­te od pre 30 go­di­na tre­ba re­vi­di­ra­ti, jer ne­ma smi­sla da se uko­pa­va me­tro u No­vom Be­o­gra­du ko­ji je na pod­vod­nom ze­mlji­štu, a ima do­sta pro­sto­ra iz­nad ze­mlje. To bi bi­lo sku­plje dva i po pu­ta. Ne­ću da osta­nem upam­ćen kao ne­ko ko je is­ko­pao pr­vu ru­pu za me­tro, a pr­va li­ni­ja da se za­vr­ši 20 go­di­na ka­sni­je. Re­kao sam, iako ima pu­no onih ko­ji su ku­pi­li kar­te, taj film u Be­o­gra­du ne­će­te gle­da­ti.

Pred­stav­ni­ci gra­do­va u Sr­bi­ji če­sto spo­mi­nju eli­ti­stič­ke pred­no­sti pre­sto­ni­ce i za­me­ra­ju da se no­vac iz lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va sli­va u Be­o­grad. Ko­li­ko ima isti­ne u to­me?

Svu­da u sve­tu glav­ni grad je naj­ra­zvi­je­ni­ji i on je lo­ko­mo­ti­va ko­ja vu­če. A što je ja­ča eko­no­mi­ja ze­mlje, ta­ko se raz­vi­ja­ju i ra­stu i re­gi­o­nal­ni cen­tri. Pri­če o to­me ka­ko sve pa­re idu u Be­o­grad su be­smi­sle­ne. Evo, pi­tam ja vas šta iz Vra­nja, Le­ba­na, Cr­ne Tra­ve, ili Tr­go­vi­šta ide u Be­o­grad, kad oni je­dva sa­sta­vlja­ju kraj s kra­jem i ne­ma­ju ni­šta od pro­iz­vod­nje? Iz pre­sto­ni­ce se uzi­ma no­vac. U Be­o­gra­du na­sta­je 35 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da, a bi­lo bi do­bro zna­ti ko­li­ko pa­ra i osta­je u nje­mu. Ka­da bi sve pa­re ko­je se na­pra­ve u Be­o­gra­du tu i osta­le, Sr­bi­ja bi bi­la pu­sta. Evo vam pri­mer jed­ne op­šti­ne u cen­tral­noj Sr­bi­ji: ima­ju bu­džet od 640 mi­li­o­na di­na­ra i 75 trud­ni­ca na bo­lo­va­nju. Pa šta ho­će­te da mi ka­že­te – da ne­ma­ju mi­li­on di­na­ra da bi do­ti­ra­li 35 od­sto do pu­ne pla­te kao što mi to ra­di­mo u Be­o­gra­du!

Da li se po­štu­ju ro­ko­vi iz­grad­nje mo­sta pre­ko Ade Ci­gan­li­je i ho­će li, kao što se spe­ku­li­še, nje­go­va grad­nja po­sku­pe­ti?

Na­rav­no da ne­će. Mno­gi su tvr­di­li da je most pre­skup, pa sa­da ka­da smo do­bi­li ce­nu ob­no­ve „Ga­ze­le” od 58 mi­li­o­na evra shva­ta­ju da ni­su bi­li u pra­vu. Za most pre­ko Sa­ve po­treb­no je dvo­stru­ko vi­še ma­te­ri­ja­la jer je mno­go ve­ći od „Ga­ze­le”. Ni­sam ja od­re­đi­vao ka­ko i gde da se gra­di most, ali sam pre­se­kao i re­kao „gra­di­će­mo ga”. Da ni­smo po­če­li da ga po­di­že­mo, šta bi bi­lo sa sa­o­bra­ća­jem u Be­o­gra­du za dve go­di­ne? Sa­da znam ka­ko je bi­lo Bran­ku Pe­ši­ću ka­da su ga op­tu­ži­va­li da je „Ga­ze­la” pre­glo­ma­zna i da ta­kav most ni­ka­da ne­će bi­ti po­tre­ban Be­o­gra­du.

Za­što se Za­kon o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji ne pri­me­nju­je sa­mo u Be­o­gra­du?

Ta tvrd­nja ni­je tač­na! Kri­za u gra­đe­vi­nar­stvu u Be­o­gra­du ni­je po­sle­di­ca spo­ro­sti iz­da­va­nja do­zvo­la, ne­go to­ga što lju­di ne­ma­ju do­volj­no nov­ca da in­ve­sti­ra­ju. Ni­ti ima­ju ko­me da pro­da­ju ono što sa­gra­de. Iz­da­li smo ve­li­ki broj odo­bre­nja za grad­nju. Uve­li­ko su po­če­le da se iz­da­ju lo­ka­cij­ske do­zvo­le i za­ži­ve­la je kon­ver­zi­ja pra­va ko­ri­šće­nja u pra­vo svo­ji­ne. Ja ne mo­gu ni od ko­ga da tra­žim da da­je do­zvo­le mi­mo za­ko­na, ni­ti će se to ra­di­ti. Ali mo­gu mak­si­mal­no da ko­ri­stim svoj po­lo­žaj da oni či­ji je to po­sao ra­de br­zo i efi­ka­sno.

Ho­će­te da ka­že­te da ne­ma pro­ble­ma u pri­me­ni za­ko­na, upr­kos kri­ti­ka­ma i Li­be­ral­no-de­mo­krat­ske par­ti­je ko­ja tvr­di da će zbog to­ga tr­pe­ti grad­ski bu­džet?

Ne­ma za­sto­ja u spro­vo­đe­nju za­ko­na. On je nov i u po­čet­ku nje­go­ve pri­me­ne lo­gič­no je da se ja­vlja­ju po­te­ško­će. Ka­da ku­pi­te no­vi auto­mo­bil, dok se na­vik­ne­te na nje­ga ima­te pro­blem. Za­kon je pro­pi­sao ka­ko se i šta ra­di i mi to strikt­no po­štu­je­mo. Pri­hva­ta­mo su­ge­sti­je i me­nja­mo ono što ni­je do­bro. Uvek je do­bro­do­šla i kri­ti­ka iz stra­na­ka da bi­smo do­šli do što bo­ljeg re­še­nja. Me­đu­tim, svi ko­ji tvr­de da ne mo­gu da do­bi­ju gra­đe­vin­sku do­zvo­lu, a ima­ju sve što je neo­p­hod­no, ne­ka mi ta do­ku­men­ta po­ša­lju i ja ću lič­no sva­ki pred­met po­gle­da­ti.

Da li je tač­no da ste pi­sa­li re­sor­nom mi­ni­stru po­sle in­ter­vjua u jed­nim dnev­nim no­vi­na­ma u ko­me je on, iz­me­đu osta­log, re­kao da će, uko­li­ko gra­di­li­šta u Be­o­gra­du ne poč­nu da ra­de, u sa­rad­nji sa va­ma mi­ni­star­stvo iz­da­va­ti do­zvo­le?

Tač­no je da sam pi­sao mi­ni­stru. Raz­go­va­ra­li smo o to­me i do­go­vo­ri­li se da pro­na­đe­mo re­še­nja, a ne da kroz me­di­je ras­pra­vlja­mo i do­ka­zu­je­mo ko je u pra­vu. Re­ši­će­mo sve po­te­ško­će kao što smo to ura­di­li i za le­ga­li­za­ci­ju i ne­le­gal­nu grad­nju. Mi­slim da svi ko­ji su u tom pro­ce­su do­bro oba­vlja­ju svoj po­sao. Za­kon će se u Be­o­gra­du po­što­va­ti i to je osno­va za sve.

Šta će grad ura­di­ti sa pred­u­ze­ći­ma ko­ja još ni­su pri­va­ti­zo­va­na, po­put PKB-a, PIK-a „Ze­mun”, Vo­ćar­skih plan­ta­ža u Groc­koj, BIP-a, Be­o­grad­skog saj­ma...

Ni­sam za to da dr­ža­va bu­de me­na­džer. Dr­ža­va mo­že da bu­de do­bar vla­snik kao što je to u slu­ča­ju „Te­le­no­ra” ili Če­ške elek­tro­pri­vre­de, gde je me­na­džer­ska eki­pa ne­za­vi­sna od po­li­ti­ke. Pro­blem je što se kod nas, po­sle sva­kih iz­bo­ra, me­nja­ju lju­di u jav­nim pred­u­ze­ći­ma. Grad ne ku­pu­je PKB i osta­le fir­me, već im po­ma­že. Cilj nam je da od njih, kao što ka­že naš na­rod, na­pra­vi­mo do­bre uda­va­če. Vo­leo bih da ne­ka kom­pa­ni­ja ku­pi „Be­o­grad­ski sa­jam”, ali oči­gled­no je da sa­da ne­ma ozbilj­nih ku­pa­ca.

Ko­li­ko du­go će Be­o­grad upra­vlja­ti tim fir­ma­ma?

Ni­je ide­ja da sle­de­ćih 20 go­di­na bu­de­mo vla­sni­ci ovih kom­pa­ni­ja. To su fir­me ko­je kroz stra­te­ško part­ner­stvo mo­ra­ju da do­bi­ju svog pra­vog vla­sni­ka. Ka­da se do­ne­se za­kon o ko­mu­nal­nim pred­u­ze­ći­ma, ja ću pr­vi bi­ti za to da u njih uđu stra­ni part­ne­ri. Ne mo­ra da im se po­ve­ri ve­ćin­sko vla­sni­štvo. To bih ura­dio i za PKB. Ide­ja Be­o­gra­da je da se odvo­ji šta je gra­đe­vin­sko, a šta po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, jer iz­grad­njom mo­sta Ze­mun–Bor­ča i pri­la­znih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, kao i ši­re­nja ne­raz­vi­je­nog de­la Be­o­gra­da to mo­ra da se de­fi­ni­še. Ne­će PKB zbog to­ga što je pri­pao gra­du da do­bi­ja sub­ven­ci­je, ali će grad sta­ti iza nje­ga ka­da su u pi­ta­nju raz­voj­ni pro­jek­ti. Sub­ven­ci­je da­je­mo sa­mo za grad­ski pre­voz, jer je ta­ko svu­da u sve­tu.

Da li je re­še­nje da po­slov­ni lju­di po­nu­de svoj tim za upra­vlja­nje ta­kvim pred­u­ze­ći­ma?

Sla­žem se, ako su u pi­ta­nju po­slov­ni lju­di, a ne oni ko­ji su do uspe­ha sti­gli uz po­moć pri­mar­ne emi­si­je nov­ca, ve­za­ma sa po­li­ti­ča­ri­ma, ili tr­go­vi­nom naf­tom i ci­ga­re­ta­ma. Ima­mo pro­blem ka­ko da na­đe­mo me­na­dže­re ko­ji će da ih vo­de. Pro­blem sa PKB-om, PIK-om i osta­lim slič­nim fir­ma­ma je što dr­ža­va već de­set go­di­na ne mo­že da re­ši nji­hov pro­blem zbog ko­jeg pro­pa­da­ju. Oni ima­ju ve­li­ki eko­nom­ski po­ten­ci­jal, ali je ne­vo­lja što su ra­ni­je slič­ne fir­me pro­da­va­ne sa­mo zbog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta.

Na­si­lje pre­ma lju­di­ma, ali i ži­vo­ti­nja­ma u Be­o­gra­du je evi­dent­no. Šta će grad ura­di­ti ka­ko bi se ži­te­lji pre­sto­ni­ce i nji­ho­vi go­sti ose­ća­li bez­bed­no?

Ni­sam da­vao iz­ja­ve po­vo­dom ne­dav­ne puc­nja­ve na sta­di­o­nu jer ne že­lim da jed­nu te istu pri­ču po­na­vljam. Mi­slim da su me svi ču­li, a po­seb­no oni ko­ji to tre­ba da ču­ju. Sa­mo je pi­ta­nje šta će oni da ura­de. Na­dam se da ne­će bi­ti po­treb­no da gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da po­o­štra­va svo­je iz­ja­ve i da tra­ži in­ge­ren­ci­je ko­je mu da­nas ne pri­pa­da­ju da bi ga­ran­to­vao bez­bed­nost gra­đa­ni­ma Be­o­gra­da.

Za­što ste ot­ka­za­li po­ve­re­nje Rad­mi­li Hru­sta­no­vić, do­ju­če­ra­šnjoj po­moć­ni­ci?

Ni­smo se slo­ži­li oko prin­ci­pa ra­da i raz­i­šli smo se. Ni­je bi­lo su­ko­ba, ni­ti je bi­lo afe­ra. Gra­do­na­čel­nik mo­ra da ima sto po­sto sa­gla­sno­sti sa naj­bli­žim sa­rad­ni­ci­ma oko sva­kog pi­ta­nja. Rad­mi­la je i da­lje u Grad­skoj upra­vi jer ima zna­nje, is­ku­stvo i ener­gi­ju ko­ji su dra­go­ce­ni Be­o­gra­du i Sr­bi­ji.

Eki­pa Be­o­grad­ske hro­ni­ke