Danas je Sveti Ilija

Pravoslavna crkva danas slavi spomen na svetog Iliju, starozavetnog proroka i svetitelja koji se rodio osam vekova pre Hrista. Prema kanonu Srpske pravoslavne crkve, praznik Svetog Ilije spada u proročke praznike i uvek se slavi 20. jula po starom, odnosno 2. avgusta po novom kalendaru.

Po predanju, Ilija, sin Savahov iz plemena Aronovog, brata Mojsijevog, rodio se u Tesvitu po čemu je dobio i nadimak Tesvićanin. U Prologu Svetog Nikolaja Srpskog piše: "Kada se Ilija rodi njegov otac Savah vide angele Božje kako dete ognjem povijaju i daju mu plamen da jede". Ovo je bilo znamenje plamenog karaktera svetitelja, borca za pravu veru i protiv razvrata i nemorala koji je vladao u jevrejskom narodu u vreme vladavine cara Ahava i carice Jezavelje.

Sveti Ilija se sukobio sa ovim izrailjskim carem i njegovom suprugom, jer su prisiljavali narod da se klanja idolima. Zato je Ilija na gori Karmil pobedio mnogobožačke žrece i dokazao narodu silu Stvoriteljevu. Ilija je zatvorio nebo i kiša nije padala tri i po godine, a onda je molitvom prekinuo sušu i poslao kišu na zemlju. Od čuda ovog proroka treba spomenuti kako je umnožio i brašno i ulje u kući udovice iz Sarepte i oživeo njenog umrlog sina. Ilija je caru Ahavu i njegovoj ženi Jezekilji prorekao smrt što se i obistinilo.

Pred smrt Ilija je uzeo sebi učenika Jeliseja i uznevši se na nebo u vatrenim kočijama ostavio mu svoj ogrtač kojim je na njega prešao proročki dar. Pošto je Ilija po učenju Pravoslavne crkve živ otišao na nebo, pojavivši se za vreme Hristovog preobraženja na gori Tavor, veruje se da će se on ponovo pojaviti na zemlji pre drugog Hristovog dolaska.

Mnoga narodna verovanja se vezuju za Ilindan i svetitelja koji upravlja munjama i gromovima. Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Običaj je da se na taj praznik ne radi u polju kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod ima običaj da kaže da svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Od Ilindana su manje letnje žege i počinju svežiji dani, pa postoji izreka "Posle Svetog Ilije, sunce sve milije".

Današnji praznik je krsno ime i mnogih srpskih porodica, ali i esnafska slava nekih zanata kao što su vodeničari, ćurčije, kožari, a Svetog Iliju slave i vazduhoplovci, taksisti i limari.