Rečnik menadžerki i advokatkinja

Zašto se od „psihološkinje” ili „filozofkinje” jezičkim čistuncima diže kosa na glavi dok su „čistačica” i „vaspitačica” savršeno ispravne reči? Šta je rodno osetljiv jezik? Kako prepoznati mizoginiju? Da li je moguće reći da niste feministkinja, ali da se borite za ženska prava?

Uverene da ovi kao i pojmovi poput polne diskriminacije, emancipacije, jednakosti, roda, pola ni posle veka borbe za ženska prava i dalje nisu sasvim jasni, dve feminističke autorke Vesna Jarić i Nadežda Radović odlučile su da napišu „Rečnik rodne ravnopravnosti” koji je upravo objavila Fondacija „Hajnrih Bel”.

Knjiga sadrži 102 pojma za 102 godine osvajanja ženskih prava. Svaka odrednica u ovom rečniku feminizma kratko je, sažeto objašnjenja. Osim talasa feminizma, međunarodnog dana žena, društveno nametnutih uloga, termini su i konvencije i institucije koje se bave ravnopravnošću polova.

– Žene su se 1908. prvi put organizovale u borbi za svoja prava na maršu „Hleb i ruže” u Njujorku. Zahtevale su da se ženski rad vrednuje kao i muški. Sto godina kasnije prve direktive Evropske unije ponavljaju iste zahteve, što pokazuje da je tema još aktuelna – objašnjava Vesna Jarić, savetnica za rodna pitanja u Upravi za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike.

Osim toga, dodaje autorka, iako smo sada već u trećem talasu feminizma, još nije ispunjen ni prvi zahtev o jednakim platama.

– Čak i u EU žene zarađuju 16 odsto manje od muškaraca na istim poslovima.

Odrastajući uz majku feministkinju, inače drugu autorku knjige Nadeždu Radović (64), Vesna Jarić (32) je od najranijeg detinjstva postajala osetljiva na nepravde prema svom polu.

Nikad se nije mirila sa tim da „sociološkinja” ili „biološkinja” nisu u duhu srpskog jezika, dok na primer „domaćica” jeste.

– Naš jezik poznaje rod. Zašto je rogobatno reći direktorka, filozofkinja? Nema tu jezičkih problema, već se na taj način poručuje ženama gde im je mesto i koje su im profesije namenjene.

Sa druge strane, kada žene osvoje izvesne poslove oni odmah postanu „ženski”, dakle manje plaćeni. Tako je u prosveti, sudstvu...

– Osim toga, žene su manje plaćene od kolega jer im je društvo nametnulo obaveze i u kući, oko dece. Od muškaraca se to ne očekuje pa su oni slobodni da rade prekovremeno, putuju i više zarađuju.

„Rečnik rodne ravnopravnosti” skreće pažnju na smišljene, ne biološki predodređene uloge muškaraca i žena, kao i na ostale diskriminisane grupe: homoseksualce, osobe sa invaliditetom…

Ipak, ni feministkinje nisu složne što pokazuju i same autorke. Vesna Jarić je liberalna, Nadežda Radović je radikalna feministkinja. Prva veruje da samo sistem može da garantuje ženska prava, druga je za akciju, borbu ženskih grupa.

– Moja majka je stasavala u vreme cvetanja velikih ideja, ona je šezdesetosmašica, dok je moja generacija razočarana u sve ideologije. (/slika2)

Kao što su Afro-Amerikanke trećeg talasa zamerile feministkinjama drugog talasa da se bore samo za bele žene srednje klase, tako i danas žene u najboljem položaju često zaboravljaju na probleme dvostruko diskriminisanih osoba: žena imigrantkinja, žena sa invaliditetom

– Dok sam studirala i radila u Italiji shvatila sam da pojedine feministkinje ne mogu da prevaziđu svoj nacionalni identitet, pa neke od njih veruju da druge žene ne treba da ostvare ista prava, na primer pravo glasa, samo zato što su rođene negde drugde.

Osim što kritikuje seksizam, seksualno uznemiravanje i druge nepravedne tretmane, rečnik još i predlaže poželjne prakse. Tako autorke govore o „politici bliskoj porodici” koja podrazumeva fleksibilno radno vreme za trudnice i majke kao i obdanište u kompaniji za decu zaposlenih.

– Skandinavskim firmama se ovakva politika isplatila jer su radnici mogli da se skoncentrišu na posao i povećaju produktivnost. Osim toga, ove zemlje imaju pozitivan prirodan priraštaj. Kod nas svi govore da smo najstarija nacija, ali niko ne olakšava posao roditeljima, a žene moraju da biraju između karijere i porodice – zaključuje Vesna Jarić.

------------------------------------------------------------

Emancipacija

Pojam emancipacije podrazumeva oslobađanje pojedinca/pojedinke od dominacije drugog.

Femicid

Femicid je podvrsta genocida, ubijanje žena zato što su žene. Podvrsta femicida je fetifemicid, abortiranje ženskih fetusa.

Seksualno uznemiravanje

Pod seksualnim uznemiravanjem se podrazumeva dobacivanje, pričanje lascivnih viceva, osvrtanje na fizičke karakteristike ličnosti, ogovaranje sa seksualnim konotacijama, ukratko: dela koja ugrožavaju dostojanstvo osobe.