Dužnici zbog više sile

Promena kursa valute u kojoj je kredit indeksiran prema dinaru, najčešći je razlog za probleme u otplati kredita, pokazalo je istraživanje portala Kamatica.com. Plivajući kurs nosi veliki kursni rizik svakom korisniku kredita sa valutnom klauzulom, a plate ostvaruje u dinarima. Procenjuje se da je više od polovine neredovnih otplata kredita u Srbiji nastalo kao posledica promene kursa.

U samo poslednja tri meseca 2008. godine dinar je oslabio prema evru oko 25 odsto. To je za oko 85 procenata kreditno zaduženih građana značilo da će morati umesto 30 da izdvoje 40 odsto mesečnih primanja. Za one koji su zaduženi stambenim kreditima to je umesto polovine čak dve trećine plate. Smanjenje zarade ili neredovna primanja kreditno zaduženih zaposlenih, drugi je po redu, oko deset odsto, najčešći rast broj onih koji neredovno izmiruju mesečne anuitete bankama. Smanjenje zarade zaposlenih koji su kreditno zaduženi deluje na gotovo identičan način kao i promena kursa valute s tom razlikom što umesto povećanja obaveza po kreditu u apsolutnom iznosu i njihovog udela u mesečnim primanjima, dolazi do smanjenja mesečnih primanja i samim tim povećanja udela obaveza po osnovu kredita u redovnim prihodima. U proteklih godinu dana aktuelizovalo se pitanje smanjenja zarada zaposlenih iz različitih razloga, a najčešće pominjani su svetska ekonomska kriza i smanjen obim poslovanja i mere štednje.

U javnosti vlada utisak da je podizanje kamate na uzete zajmove glavni razlog neredovnih otplata kredita. Praksa pokazuje da tek oko 10 neredovnih otplata kredita nastaje kao posledica veće kamate. Povećanje kamatne stope na kredite ima, međutim, značajan uticaj na ukupno otplaćenu kamatu po osnovu pozajmljenih sredstava, ali se taj iznos deli na veliki broj mesečnih rata i ne dolazi do drastičnog povećanja mesečne rate, kao što je to slučaj kod promene kursa evra prema dinaru.

Do povećanja kamatnih stopa dolazi uglavnom pri promeni EURIBOR i LIBOR kamatne stope, pri značajnim promenama u makroekonomskoj situaciji.

Od početka svetske ekonomske krize, u Srbiji je preko 100.000 ljudi ostalo bez posla. Najveća otpuštanja su u malim i srednjim preduzećima, a još uvek je neizvesno da li će ovaj trend velikog broja otpuštanja biti zaustavljen u 2010. Procenjuje se da u Srbiji oko pet odsto neredovnih otplata kredita nastaje kao posledica gubitka posla dužnika iz različitih razloga. Ovaj procenat je u korelaciji sa brojem ljudi koji su ostali bez posla u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

U nešto manje od 20 odsto slučajeva neredovnih otplata kredita razlozi su različiti i ne mogu se izdvojiti dominantni. To može biti smrt ili trajni invaliditet, zloupotreba, prezaduženost po zaduženjima koja se ne identifikuju u Kreditnom birou, promene u porodičnim odnosima…

Posebnu opasnost za sve kreditno zadužene građane predstavlja činjenica da navedeni razlozi neredovnih otplata uglavnom ne deluju pojedinačno i izolovano. Pokazalo se na početku ekonomske krize u našoj zemlji da, na primer, drastična promena kursa dovodi i do podizanja kamatnih stopa, što u dužem periodu povlači smanjenje broja zaposlenih ili smanjenja mesečnih primanja, kao i povećanja neredovnih zarada.

S. K.