SRČKA

Dramatična nedelja za Grčku! U utorak je kreditni rejting ove zemlje pao na BB+ (uz negativna očekivanja), što znači da je pozajmljivanje kapitala na tržištu postalo jako skupo. U nedelju je postignuta saglasnost oko paketa pomoći grčkim javnim finansijama vrednog 110 milijardi evra, od kojih EU obezbeđuje 80.

Grčka ostaje u evro-zoni. Projekat zajedničke evropske valute je isuviše vredan da bi stvari zapele na spasavanju grčkih javnih finansija, bez obzira na to koliko je para potrebno. Zemlju čekaju teška vremena: dalja recesija (stopa rasta od, verovatno, minus četiri odsto ove godine), povećanje poreskog opterećenja (PDV skače na 23 procenta), kao i umanjenje javne potrošnje (zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, uz eliminaciju „bonusa”). Ove mere su grčka obaveza iz sporazuma.

U čemu je problem sa Grčkom? Prvo, u tome što se ulaskom u monetarnu uniju gubi mogućnost prilagođavanja promenom deviznog kursa, pa umesto da dolazi do depresijacije nacionalne valute, to mora da se čini promenom nominalnih veličina. A vidimo da se ulice u Grčkoj uzburkaju čim dođe do takvih promena. Drugi problem je ogromna i, naročito, neefikasna država. Zbog toga je i došlo do ovako strašnog fiskalnog deficita (13,6 odsto bruto domaćeg proizvoda), čije uzroke treba tražiti u visokim platama grčkih državnih službenika i njihovoj doživotnoj zaštiti od otpuštanja, kao i u realizaciji mnogih državnih investicionih projekata (ne samo za Olimpijske igre u Atini) koji ne otplaćuju sami sebe.

Treće i možda najbitnije: kakvo poslovno okruženje ima Grčka? Jako, jako loše. Dok se mi, u pregledu Svetske banke, nalazimo na 88. mestu u svetu po kvalitetu poslovnog okruženja (po deset kriterijuma, počev od troškova započinjanja poslovnog projekta, pa do troškova prinudnog izvršenja ugovora), Grčka je, verovali ili ne, daleko iza nas, čak na 109. mestu. Osnovni posao države treba da bude da obezbedi okvir za dobro poslovanje privatnog sektora, a očigledno je da grčka država to ne čini. Grčki državni službenici su neefikasni, preplaćeni i prezaštićeni – ima ih daleko više nego što je to potrebno. I upravo je u tome osnovni uzrok krize. S jedne strane, nekvalitetno poslovno okruženje odvraća investitore (naročito strane), pa time obara stopu privrednog rasta. S druge strane, ogromni rashodi, uz neefikasan poreski sistem i male budžetske prihode, stvaraju budžetski deficit.

Zanimljiva je izjava sadašnjeg premijera, socijaliste Papandreua koji je rekao da „niko nije mogao da zamisli veličinu duga koji je ostavila prethodna vlada”. Iako su statistike o grčkim javnim finansijama tradicionalno nepouzdane (aprilska korekcija fiskalnog deficita je iznosila gotovo dva odsto BDP-a), teško je poverovati u ovakvu vrstu neznanja. Tim pre što je ekspanzija javnog sektora u Grčkoj, sa svim njegovim pratećim neefikasnostima, tekovina pre svega PASOK-a i politike Andreasa Papandreua, oca sadašnjeg premijera. Valjda se u porodici pričalo o tome!

Kakve se pouke iz Grčke krize mogu izvesti za Srbiju? Prvo, nas niko neće da spasava, ne predstavljamo niti jednu „zajedničku vrednost” za one koji imaju resurse za spasavanje.

Drugo, u uslovima u kojima se nominalna prilagođavanja, poput nominalnog umanjenja penzija ili plata u javnom sektoru, ne mogu očekivati, jedino što preostaje jeste njihovo realno umanjenje depresijacijom nacionalne valute. Ukoliko hoćete da onemogućite takvo prilagođavanje privrede, najbolje je da uđete u monetarnu uniju, a ukoliko vam to već ne daju, onda pređite na fiksni kurs. Tako se najbrže stiže do Grčke.

Treće, fiskalni deficit treba što pre eliminisati, a to se pre svega čini smanjenjem plata u javnom sektoru. Ne samo da plate u javnom sektoru (u Srbiji čine 10 odsto BDP, što nije tako daleko od grčkih 14 odsto) čine znatan deo budžetskih rashoda, one prave distorziju na tržištu rada i time privatnom sektoru nameću veće troškove radne snage koja se zapošljava. U zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti 17,4 odsto i svaki četvrti koji radi, to čini u javnom sektoru, treba misliti o tome.

Četvrto, poboljšanje poslovnog okruženja treba da bude prioritet vlasti u Srbiji. One se, nažalost, bave „aktivnim traženjem poslovnih partnera”, subvencionisanjem svega, svačega i svakoga, zaštitom velikih, malih i srednjih, izgradnjom 13.896 km autoputeva... I izborima u Aranđelovcu, naravno.

Grčka kriza je za Srbiju idealna prilika da se uči na greškama drugih (umesto na sopstvenim). Ukoliko tu priliku ne iskoristimo, uspostaviće se još jedna snažna veza dve prijateljske države. Ujediniće nas greške koje smo činili. Postaćemo – Srčka!