IZRAELU JE RAT NAMETNUT

Prizori razaranja iz Libana potresni su bilo kom ljudskom oku. I izveštaji o deci nastradaloj u Kani uznemiruju svačije srce. Ipak, dok žalimo za nevinim životima, potrudimo se da ova neporeciva tragedija ne zamagli naš razum i ne pomuti naše rasuđivanje u sagledavanju realnosti. Izraelu je ovaj rat nametnut! Dok istupa u borbi za poštovanje ljudskih prava, civilizovani svet ne bi trebalo da jevrejskoj državi negira pravo na samoodbranu.

Hezbolah se svojim sadašnjim terorističkim napadima pridružio palestinskoj terorističkoj organizaciji Hamasu u stalnim napadima na Izrael. I jedne i druge pomažu Sirija i Iran, čineći osovinu džihada. Ovaj islamski fundamentalistički "sveti rat" ne bi trebalo posmatrati samo kao pretnju Izraelu, već kao pretnju celokupnom zapadnom svetu, imajući u vidu da Iran već poseduje projektile dugog dometa, a i da će uskoro stvoriti nuklearne potencijale.

Sever Izraela napali su teroristi Hezbolaha 12. jula, bez ikakvog povoda ili legitimnog opravdanja, šest godina nakon što su se Izraelske odbrambene snage (IDF) povukle iz južnog Libana. U tom početnom prekograničnom napadu Hezbolaha osam izraelskih vojnika je ubijeno dok su dvojica kidnapovana, poput vojnika koga je ranije Hamas oteo, i do sada njihove porodice nemaju nikakve informacije o njihovim sudbinama.

Tokom protekle tri nedelje milion Izraelaca, nevinih, miroljubivih građana svakoga dana su na meti baražne vatre hiljada raketa i projektila dugog dometa koje teroristi Hezbolaha ispaljuju iz Libana. Brojni građani Izraela su ubijeni ili su ranjeni, mnogi domovi su oštećeni direktnim pogocima, veliki broj stanovnika morao je da se iseli u centralni deo zemlje, a oni koji su ostali žive u skloništima. Prizori razaranja, tragičnih pogibija i terora nanovo ispunjavaju izraelske živote. Nemoguće je porediti patnje ljudi, ali nijedna ozbiljna vlada ne bi mogla da toleriše takav direktan napad na sopstveni narod, bez preduzimanja hitnih mera! Izrael nema drugu alternativu nego da brani sebe i svoje građane.

Svojim operacijama "odgovora na napad" u Libanu, Izrael nastoji da postigne oslobađanje svojih kidnapovanih vojnika, dok je glavni cilj uklanjanje ozbiljne terorističke pretnje na severnim granicama zemlje. Izraelski kontranapad usmeren je na uporišta Hezbolaha kao i na lansirne rampe koje koristi za ispaljivanje raketa i projektila. Izraelske operacije, preventivnog karaktera, imaju za cilj da onemoguće Hezbolahu da nastavi sa terorizmom, sprečavajući ilegalno dostavljanje naoružanja iz Sirije. Izrael i međunarodna zajednica dele isti interes da obezbede punu primenu Rezolucije 1559 Saveta bezbednosti UN-a, kako bi vlada Libana ostvarila suverenitet na celokupnoj teritoriji zemlje, uključujući i njen južni deo.

Duboko žalimo zbog stradanja ljudi. Ipak, moramo biti svesni da u ovom konfliktu postoji jasna asimetrija u poštovanju međunarodnog humanitarnog prava: mete Hezbolaha su izraelski civili, što predstavlja jasno kršenje principa međunarodnog humanitarnog prava. Hezbolah krši međunarodno humanitarno pravo i tako što svoje baze, lansirne rampe za kaćuše i projektile, kao i ostalo naoružanje smešta unutar libanskih civilnih centara. Izrael, sa druge strane, u nastojanju da ove principe ispoštuje, čini sve da operacije usmeri protiv legitimnih vojnih ciljeva, unapred obaveštavajući civilno stanovništvo o napadima kad god i gde god je to moguće.

Samim tim, konačnu odgovornost za stradanje libanskih civila snosi Hezbolah, koji ih namerno koristi kao živi štit.

Patnje civila u Libanu, kao i u Izraelu su neizmerne, ali krivicu za brutalnost mora snositi pravi agresor: teroristička organizacija Hezbolah koja se pridržava osnovne premise svog iranskog mentora, namere da se potpuno uništi izraelska država. Ne postoji moralno, političko, niti legitimno opravdanje za takve ekstremne akte islamskog terorizma. Terorizam ne može i neće biti prihvaćena norma ponašanja u našim demokratskim društvima bez obzira na nečije versko opredeljenje. Svi se suočavamo sa istim problemom: ekstremnom pretnjom terorističkih organizacija džihada, poput Hezbolaha i Hamasa.

Međunarodna zajednica jasno stavlja do znanja da ni sada ni u budućnosti neće tolerisati takve akcije, ali i ulaže ogroman napor, ne samo da delegitimizuje terorističke organizacije i države koje podržavaju terorizam, već i da sprovede odlučne akcije u zaustavljanju svakog pokušaja bilo koje države da poništi pravo na život i postojanje druge države.

Izrael prihvata činjenicu da iako su sada neophodne vojne operacije kako bi bila neutralisana pretnja terorističke infrastrukture Hezbolaha, moguće rešenje zaista jeste diplomatsko. U tom smislu, bez potpune obustave napada Hezbolaha i Hamasa, bez korenite promene politike terora i kulture mržnje protiv Izraela, ne može biti istinskih pregovora u cilju postizanja održivog mirovnog rešenja između strana u konfliktu.

Ovaj rat mora se okončati trijumfom ljudskosti nad terorizmom. Nasilje Hezbolaha neko mora okončati, bilo Izrael ili neko drugi - libanska armija sama ili uz podršku međunarodnih snaga. Dok je Izrael prinuđen da se bori protiv terorizma Hezbolaha primenjujući svoje pravo na samoodbranu, Liban treba da iskoristi ovu priliku da stavi tačku na Hezbolahovu zloupotrebu južnog dela zemlje. Legitimno rukovodstvo Libana trebalo bi da bude spremno da donese ove sudbonosne odluke, koje će otvoriti put miru i prosperitetu Libana i celog regiona.

Izrael, i lideri i celokupno stanovništvo, već dugo vremena su spremni na neophodne kompromise kako bi najzad živeli u miru sa svim svojim susedima.

Ambasador Izraela u Srbiji