Srpsko tržište gasa postaje konkurentno

Osim ruskog „Gasproma” koji je i po međudržavnom sporazumu strateški partner „Srbijagasa” na srpsko tržište uskoro bi mogli doći i drugi veliki energetski igrači, nemački EON-Rurgas, italinski Eni i mađarski MOL, s kojima se u ovom momentu razgovara o mogućem budućem partnerstvu, potvrdio je juče u razgovoru za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

– Posao u koji bi se ulazio s ovim velikim kompanijama ne bi se ticao samo trgovine gasom, već i struje budući da „Srbijagas” ima nameru da širi svoju osnovnu delatnost, s tim što ovo javno preduzeće želi da bude i ostane regionalni gasni igrač, odnosno da obezbedi svoju tržišnu poziciju u ovom delu Balkana – pojasnio je Bajatović.

Upitan da li je prilikom nedavne posete EON Rurgasu i razgovora sa prvim čovekom ove kompanije bilo nekih konkretnih predloga buduće saradnje, Bajatović kaže da je predočena želja velikih industrijskih potrošača gasa da ovaj energent ubuduće kupuju na otvorenom tržištu, gde im se čini da mogu jeftinije da prođu, jer je u ovom času gas za njih preskup.

Na konstataciju kako će na to gledati ruska strana, Bajatović kaže da „Gasprom” ostaje najveći snabdevač „Srbijagasa”, ali da zbog srpskog zakonodavstva, ali i čestih primedbi na to da je ovo javno preduzeće monopolista, da tržište mora da se otvori i za druge potencijalne partnere.

Na kraju krajeva 2012. godine kako je domaćim zakonodavstvom i predviđeno Srbija mora da otvori tržište gasa na kom je bolje da se pojave velike firme s iskustvom i tehnologijom, nego pojedine koji će za kratko vreme želeti da operu prljav kapital, a da iza toga ostane nesređeno tržište gasa.

– EON Rurgas. ENI i Mađarski MOL bi mogao da nam pomogne i u istraživanju gasa, a sutra da nam bude i konkurent na tržištu, te je potpuno normalno da imamo dobre odnose s svim velikim kompanijama. Stvarne viškove gasa u ovom času može da isporuči samo ruski „Gasprom” i mi nijednim svojim poslovnim potezom ne želimo da ugrozimo to strateško partnerstvo, jer iz tog odnosa imamo i najveće benefite i koristi, ali to ne znači da srpsko tržište treba da se zatvori, kaže on.

Sve ove kompanije su rekle da imaju Srbiju kao svoju tržišnu metu, što će svakako povećati konkurentnost tržišta što bi za državu Srbiju trebalo da bude pozitivno.

Na pitanje kako komentariše to što država sve više ulazi u sporne srpske firme, one u kojima je propala privatizacija, Bajatović ističe da je „Srbijagas”, u dogovoru sa vladom bio pionir u ovom poslu preuzevši velike dužnike – Fabriku stakla, Metanolsko-sirćetni kompleks MSK, Azotaru Pančevo...

Bajatović kaže da su u završnoj fazi programi koji će biti prezentovati vladi, a tiču se toga kako bi ove firme od kojih su mnogo bili već digli ruke u naredne dve godine mogle stati na zelenu granu i biti spremne za eventualne nove strateške partnere. U zavisnosti do toga kakav tržišni market Srbija bude htela da odabere, investicije će se kretati od 20 do 50 miliona evra.

Predviđa se da bi Azotara mogla da proizvodi milion tona đubriva godišnje što je više nego dovoljno za potrebe domaćeg tržišta, i što je bio razlog da se nedavno potpiše ugovor za probni izvoz robe na italijansko tržište koje bi moglo naredne godine da preuzme oko 200.000 tona azotnih proizvoda.

Kao potencijalni partneri za Staklaru viđeni su Izraelci i Italijani koji su spremni da otkupe deo zaliha, a s druge strane da obezbede tržište za plasman robe.

Za Azotaru i Staklaru su urađeni projekti uštede u energiji, budući da ove fabrike troše od 30 do 50 odsto više energije nego što je to normalno, zbog, pre svega, zastarele tehnologije. Gledajući na period od pet do sedam godina samo na uštedama u energiji mogli bi da otplatimo pozajmljeni novac.

Kada je reč MSK, ova fabrika ima tržište, ali je problem cena gasa, kaže Bajatović i napominje da postoji ideja da sve domaće količine gasa budu usmereno na ovu fabriku jer bi se time sačuvala.

Važno je s kakvim namerama menadžment vodi kompaniju. Imali smo neuspele privatizacije, ali ni cilj onih koji su kupili ove firme nije bio da obezbede proizvodnju već brz način zarade u odnosu na uloženo, rasprodaju opremu ili da kupljeno pretvore u skupo gradsko građevinsko zemljište ili poslovni prostor.

Država, kaže on, mora da snosi odgovornost za ove neuspele privatizacije jer ih je ona sprovodila. Ne treba Srbija da beži ni do tržišne ekonomije ni od privatizacije, ali ta dva procesa moraju da imaju za rezultat bolje stanje srpske ekonomije, poručuje prvi čovek „Srbijagasa”.

Programe koje radi ovo javno preduzeće podrazumevaće partnerstvo javnog i privatnog kapitala, odnosno javnih i privatnih interesa. Na opasku da je to okvir za korupciju, Bajatović kaže da, ako se sve podvede pod korupciju onda od tog partnerstva neće biti ništa, a srpska privreda će biti u još lošijem stanju. Za pitanje korupcije je takođe odgovorna država, zaključuje on.

Jasna Petrović