Rusija proslavila pobedu

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča
Mo­skva – I le­po vre­me vo­li po­bed­ni­ke, nad Mo­skvom je bi­lo sun­ča­no ju­tro, a da ta­ko i osta­ne bi­li su sprem­ni i spe­ci­jal­ni avi­o­ni za raz­bi­ja­nje ki­šnih obla­ka. Ve­li­čan­stve­na pa­ra­da na Cr­ve­nom tr­gu u čast 65 go­di­na od po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu pro­te­kla je bes­pre­kor­no, za­pra­vo u sa­vr­še­nom mar­šev­skom i sve­ča­nom po­ret­ku, uz voj­ne or­ke­stre, dr­žav­ne, rat­ne i sa­da­šnje za­sta­ve, fan­fa­re, bub­nje­ve, ra­por­te i po­ne­ku su­zu ve­te­ra­na iz Dru­gog svet­skog ra­ta. Upra­vo ti ve­te­ra­ni bi­li su, za­pra­vo, i glav­ni go­sti na sve­ča­noj tri­bi­ni pod­no zi­di­na Kre­mlja, iako su na tri­bi­ni se­de­li i pred­sed­ni­ci ili pre­mi­je­ri iz 21 dr­ža­ve sve­ta. Pred­sed­nik Ru­si­je Dmi­trij Me­dve­dev naj­vi­še je u svom obra­ća­nju na po­čet­ku sve­ča­no­sti spo­mi­njao ve­te­ra­ne, zna­čaj po­be­de so­vjet­skog na­ro­da i so­vjet­skog oruž­ja, jer na Is­toč­nom fron­tu na­ci­stič­ka Ne­mač­ka je iz­gu­bi­la 75 od­sto svo­je voj­ne mo­ći. Ru­ski je pred­sed­nik uka­zao i na opa­snost od po­ku­ša­ja re­vi­zi­je re­zul­ta­ta Dru­gog svet­skog ra­ta kao i na po­tre­bu sa­rad­nje i so­li­dar­no­sti u su­prot­sta­vlja­nju svet­skim iza­zo­vi­ma.

Na sve­ča­noj tri­bi­ni mo­glo se uoči­ti da je ne­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel se­de­la po­red Vla­di­mi­ra Pu­ti­na, a da je po­red pred­sed­ni­ka Me­dve­de­va bio pred­sed­nik Ki­ne Hu Ćin­tao. Po­red pred­sed­ni­ka Sr­bi­je Bo­ri­sa Ta­di­ća se­deo je pred­sed­nik Slo­vač­ke Ivan Ga­špa­ro­vič.

Uz zvu­ke zvo­na sa cr­kve Va­si­li­ja Bla­že­nog i uz pe­smu „Usta­ni na­rod­na ze­mljo“, ko­je se pe­va­la u Dru­gom svet­skom ra­tu, ko­man­dant pa­ra­de, ujed­no i ko­man­dant Mo­skov­skog voj­nog okru­ga, ge­ne­ral-pu­kov­nik Va­le­rij Ge­ra­si­mov pod­neo je ra­port mi­ni­stru od­bra­ne Ana­to­li­ju Ser­dju­ko­vu, a mi­ni­star za­tim pred­sed­ni­ku Me­dve­de­vu.

Na po­čet­ku voj­nog de­fi­lea pro­šli su kon­tin­gen­ti iz sko­ro svih biv­ših so­vjet­skih re­pu­bli­ka. Od sa­ve­zni­ka iz Dru­gog svet­skog ra­ta pr­vi su pro­šli Po­lja­ci, pa Bri­tan­ci, Ame­ri­kan­ci i Fran­cu­zi.

Na če­lu de­fi­lea bor­be­ne teh­ni­ke pr­vi su bi­li le­gen­dar­ni ten­ko­vi T-34, pa sa­mo­hot­ke Su-100. Za­tim su usle­di­li naj­no­vi­ji mo­de­li so­vjet­skog na­o­ru­ža­nja: iz­vi­đač­ki auto­mo­bi­li „ti­gar“ i „do­zor“, oklop­ni tran­spor­te­ri BTR-80, bor­be­na vo­zi­la pe­ša­di­je BMP-3, ten­ko­vi T-90, sa­mo­hod­ne ha­u­bi­ce „msta“, ar­ti­lje­rij­ski ra­ket­ni si­ste­mi „bu­ra­ti­no“ i „smerč“, PVO si­ste­mi „pan­cir“, „buk“ i S-400 „tri­jumf“, tak­tič­ke ba­li­stič­ke ra­ke­te „is­kan­der“ i ba­li­stič­ki in­ter­kon­ti­nen­tal­ni pro­jek­ti­li „to­polj“.

He­li­kop­ter­ski i avio-eša­lo­ni pred­sta­vi­li su ma­nje-vi­še sve po­zna­te ru­ske bor­be­ne, tran­sport­ne i avi­o­ne za elek­tron­sko iz­vi­đa­nje: Mig-29, Mig-31, Su-24, Su-27, Su-34, Su-25, Jak-130, Tu-160, Tu-95, Tu-22, An-124, A-50, Ilju­šin-80... Od he­li­kop­te­ra le­te­li su Mi-8, Mi-26, Mi-28, Mi-24, Ka-50, Ka-52, Ka-27...

(/slika2)Ve­ći­na bor­be­ne teh­ni­ke ko­ja je sa­da na­stu­pi­la bi­la je i na pa­ra­di pre pet go­di­na uklju­ču­ju­ći i stra­te­ške ra­ke­te „to­polj“. No, ono što je pr­vi put pri­ka­za­no na Cr­ve­nom tr­gu sva­ka­ko je PVO si­stem S-400 „tri­jumf“ i spe­ci­jal­no le­te­će ko­mand­no me­sto ru­skog pred­sed­ni­ka i pre­mi­je­ra, avi­on Ilju­šin-80. Taj bi avi­on za slu­čaj nu­kle­ar­ne kri­ze po­slu­žio ru­skom pred­sed­ni­ku i pre­mi­je­ru da iz nje­ga ko­man­du­ju uz­vrat­nim nu­kle­ar­nim uda­rom, pod pret­po­stav­kom da je nji­ho­vo kop­ne­no ko­mand­no me­sto nu­kle­ar­nim na­pa­dom pret­hod­no već uni­šte­no.

Na pa­ra­di na Cr­ve­nom tr­gu uče­stvo­va­lo je ukup­no 10500 voj­ni­ka, pod­o­fi­ci­ra i ofi­ci­ra, 160 bor­be­nih i ne­bor­be­nih vo­zi­la te 127 avi­o­na i he­li­kop­te­ra, 50 or­ke­sta­ra i 1200 mu­zi­ča­ra. Isto­vre­me­no sa pa­ra­dom u Mo­skvi odr­ža­ne su i voj­ne pa­ra­de u još 72 gra­da u Ru­si­ji, ta­ko da je pro­sla­va 65 go­di­na od po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu ima­la naj­ma­sov­ni­ji ka­rak­ter od 1945. go­di­ne. Ce­la Ru­si­ja odi­sa­la je sve­ča­nom at­mos­fe­rom i da se ona ne bi kva­ri­la gu­ber­na­tor Sankt Pe­ter­bur­ga Ve­len­ti­na Ma­tvi­jen­ko za­bra­ni­la je rad strip­tiz ba­ro­va na Dan po­be­de. Mo­že se re­ći da su se toj za­bra­ni pri­dru­ži­li i u Mo­skvi. Ne­for­mal­no...

Mi­ro­slav La­zan­ski

--------------------------------------------------------------------

Tadić: Srbija ponosna na svoju antifašističku prošlost

Pred­sed­nik Sr­bi­je i vr­hov­ni ko­man­dant oru­ža­nih sna­ga Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić, ko­ji je u Mo­skvi pri­su­stvo­vao ve­li­koj pa­ra­di po­vo­dom 65 go­di­na od po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu, imao je tom pri­li­kom niz vr­lo zna­čaj­nih su­sre­ta ka­ko sa do­ma­ći­ni­ma ta­ko i sa li­de­ri­ma dru­gih dr­ža­va sve­ta. Na­i­me, pred­sed­nik Ta­dić je raz­go­va­rao sa pred­sed­ni­kom Ru­si­je Dmi­tri­jem Me­dve­de­vom, pre­mi­je­rom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom i mi­ni­strom od­bra­ne Ru­si­je Ana­to­li­jem Ser­dju­ko­vom. Ta­dić je raz­go­va­rao i sa ne­mač­kom kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel, kao i sa li­de­ri­ma biv­ših ju­go­re­pu­bli­ka ko­ji su bi­li pri­sut­ni na pa­ra­di na Cr­ve­nom tr­gu.

Na spe­ci­jal­noj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u am­ba­sa­di Sr­bi­je u Mo­skvi pred­sed­nik Ta­dić je na­gla­sio da je Mo­skva da­nas bi­la svet­ska pre­sto­ni­ca mi­ra, da je Sr­bi­ja po­no­sna na svoj do­pri­nos po­be­di an­ti­fa­ši­stič­ke ko­a­li­ci­je u Dru­gom svet­skom ra­tu, da se on kla­nja svim žr­tva­ma ko­je su pa­le u bor­bi pro­tiv na­ci­zma i fa­ši­zma, ka­ko srp­skim žr­tva­ma ta­ko i žr­tva­ma svih ju­go­slo­ven­skih na­ro­da, jer je bor­ba pro­tiv na­ci­zma i fa­ši­zma bi­la za­jed­nič­ka bit­ka svih ju­go­slo­ven­skih na­ro­da. Pred­sed­nik Ta­dić je odao pri­zna­nje NOB Ju­go­sla­vi­je i dru­gim an­ti­fa­ši­sti­ma i is­ta­kao je da će Sr­bi­ja uvek bi­ti pro­tiv an­ti­se­mi­ti­zma i ra­si­zma, uvek pro­tiv svih sta­rih, ali i no­vih po­jav­nih ob­li­ka fa­ši­zma i na­ci­zma. Pred­sed­nik Ta­dić je na­ja­vio i no­ve su­sre­te sa ru­skim li­de­ri­ma, kao i no­vi im­puls ru­sko-srp­skoj voj­noj sa­rad­nji.

U ba­šti am­ba­sa­de Sr­bi­je u Mo­skvi pred­sed­nik Ta­dić se dva sa­ta za­dr­žao u ne­for­mal­nom raz­go­vo­ru sa pri­sut­nim no­vi­na­ri­ma.

M. La­zan­ski