Život je ringišpil

Trudnice ubedljivo najlošije prođu za "novaka", bar kada je reč o poklonima. Pošto one očekuju da su u centru pažnje i da su glavne zvezde ovogodišnjeg dočeka, sledi logičan zaključak – očekuju i najlepše poklone. Verovatno umišljaju da su svi sjajni paketi ispod jelke upravo za njih. A ispod te najlepše i najokićenije jelke slabo se šta može pronaći za "slatke loptice". Svi vam se izvinjavaju, u fazonu – nisam znao šta da ti kupim, nije bilo tvog broja ili poklon ćeš dobiti naknadno. Ruku na srce, nisam koristoljubiva, ali u tom slatkom ritualu, kada se dele novogodišnji pokloni, očekivala sam da ću i ja od Deda Mraza dobiti nešto lepo. Svi se raduju, s nestrpljenjem očekuju svoje darove, a meni samo čokolada. Baš originalno! Ako sam trudna, ne znači da manje volim poklone. Zar je moguće da na ovom svetu nije moglo da se pronađe dovoljno dobro iznenađenje za buduću mamu?

Šta ste vi dobili od svojih bližnjih? Možda su bili originalniji? Bombonjeru, praline, kolače? Šalim se naravno, neću da zvučim neskromno. Verovatno bih i ja bila na istoj muci. Ni ja ne bih znala šta sebi da kupim, a kamoli drugi. Najednom shvatate da niste vi ta osoba koja bi trebalo da bude u centru pažnje, već onaj maleni stvor koji uskoro treba da dođe na svet. Tek onda, vi tu nemate šta da tražite. Tada će sva pažnja biti usmerena na tu slatku malu glavu i naravno svi pokloni će onda biti namenjeni bebi. Nema veze, život je ringišpil. Danas vi, sutra neko drugi. To je zaista normalno. To je taj čuveni poredak stvari, ravnoteža u svemiru!

OK. Prebolela sam poklone, ali zašto me onda na tim divnim prazničnim druženjima svi smaraju uvek istim pitanjem –kog pola je beba? Kao da ne postoje druge teme. Uostalom, zar je to važno! Strpite se, dragi moji, još mesec dana, pa ćete saznati. Čemu žurba? Gde nestade ona slatka neizvesnost? Pre ili kasnije doći ćete do tog otkrića. I otkad ste to tako radoznali? A tek one bapske priče – stomak ti je visok, okrugao – mora da je dečko! A u kojoj to enciklopediji piše, moliću lepo? Ili ono – baš si lepa, nemaš pege, ti si majka jednog malog dečaka. Ma nemoj! Šta hoćete time da kažete, da su majke koje nose devojčice manje lepe. A koji je to naučnik dokazao?

Molim vas javno, zaštitite me od tih laičkih, da ne kažem primitivnih, zaključaka. To me vređa, i kao buduću majku, i kao ženu. Dete je dete, a ne igračka za strine i tete. Dete je dete – da ga volite i razumete! Uostalom, da nema tih slatkih devojčica ko bi donosio bebe na svet. Zar nikada ne razmišljate o toj teoriji? I ko kaže da je ovo svet muškaraca? Nisam feministkinja, ali ne pristajem na takve podele. Ovde nije reč o kakvoj kladionici ili ruletu, već o novom životu. Zar to nije nešto najlepše? A vas dragi moji, ipak ću ostaviti u nedoumici i neću vam reći ama baš ništa. Uživajte u slatkoj muci! Razmišljajte o tome da li da kupite roze ili plave zekice i špilhozne, kada već tako deplasirano delite svet na roze i plavo. A ja ću se u ovim divnim prazničnim danima pomoliti za zdravlje mog mališana i poželeti mu dobrodošlicu. Najlepši i najradosniji trenutak je taj prvi dečji plač koji sa neizvesnošću čekam. Plaču i devojčice i dečaci, zar ne? Bez obzira na to da li se zvali Magdalene, Anje, Anastazije, Mateje, Luke ili Filipi.... Jedno je sigurno, uskoro će ovaj svet biti bogatiji za još jednog novog člana. Možda je to neki budući naučnik, filozof, pronalazač, pesnik, a za pol, ko još mari! Ljudi, ovo je 21. vek! Valjda smo prerasli te dečje bolesti! Zar niste čuli da su srednji vek i inkvizicija već odavno prošli?