Album

 Fotografija je otkriće u umetnosti 19. veka. Obeležila je jedno novo, moderno doba. Fotografija je u potpunosti demokratizovala portret, pa je ovaj postao dostupan svim društvenim slojevima. Posedovanje sopstvene reprezentativne predstave, režirane u fotografskom ateljeu, uz pomoć brojnih rekvizita, nije više bilo ograničeno klasnim ili ekonomskim normama. Fotografija je omogućila pojedincu da putem posedovanja i oglašavanja lične slike dokaže svoje postojanje i obezbedi sopstveni trag, da potvrdi identitet, individualni i porodični.

Pojava i masovna produkcija fotografija u našoj sredini vezuju se za povratak dinastije Obrenović u Srbiju godine 1869, a Anastas Jovanović (1817–1899), prvi srpski fotograf, bio je i dvorski fotograf Obrenovića. U to vreme su se u Engleskoj fotografije članova vladarske porodice objavljivale kao kompleti u albumima gde se porodica kraljice Viktorije predstavljala kao uzor novog porodičnog okruženja.

Najstariji poznati album izrađen je u Parizu. Imao je oblik knjige, ali su se stranice sa portretima rasklapale a ne listale. Prvi tip albuma koji se industrijski proizvodio imao je 12 listova i povez od kože koji se zatvarao jednostavnom metalnom kopčom.

Album za fotografije 19. veka formiran od porodičnih portreta predstavljao je jednu vrstu galerije predaka, bio je glavni stožer porodičnih uspomena, svedočanstvo njene istorije i kontinuiteta, jer „sećanje na sopstveno poreklo stoji u temelju svakog identiteta”. Čuvanje porodičnog sećanja povezuje različite generacije zajedničkim pamćenjem i tako oblikuje kolektivni, porodični identitet. Kao porodična dragocenost, album 19. veka bio je dekorisan, opremljen raskošnim povezom i obrubljen metalom sa dekorativnom kopčom. Na taj način bio je tretiran kao vredni eksponat „porodičnog muzeja”, zajedno sa ostalim kućnim dragocenostima kao što su nameštaj, srebro, kristal, porcelan, klavir... i stajao je u salonu kuće na vidnom mestu, uvek spreman za prelistavanje. Kao vizuelna genealogija, album je gradio vizuelni narativ, roman u slikama, sa ciljem da uobliči sliku porodice namenjenu javnosti. Na slikama, najčešće, u prvom planu bio je otac porodice, zatim majka sa decom. Dečji portreti su veoma lepi, slikani grupno da se naglasi bliskost i međusobna ljubav... Brojne su bile i svadbene scene, venčani parovi... U porodičnom albumu našli su mesto i portreti aktuelnih vladara, viđenijih političara, umetnika, slikara, pesnika, čime se isticala patriotska pripadnost porodice i njene umetničke sklonosti.

Kao i u sve druge oblasti života, 20. vek je uneo dinamiku u porodične fotografije, koje više nisu prikazivale statične modele već jedan novi život u pokretu. Tu su slike koje beleže dinamiku svakodnevice, spoljašnji svet, dame u banjskim šetnjama, porodice na izletima, na planinarenjima ili na plaži. Fotografija je modernom čoveku omogućila da ispriča sopstvenu mikroistoriju, sa putovanja, sa zajedničkih susreta, društvenih okupljanja, i svih drugih najrazličitijih životnih situacija vrednih beleženja i pamćenja.

Albumi će se tokom veka transformisati od luksuznih i dekorativnih predmeta primenjene umetnosti u masovne, praktične predmete namenjene odlaganju fotografija sa primarno funkcionalnom ulogom.

Radmila Milosavljević

[email protected]