Tri cilja Srbije prema dijaspori

Srbija mora pokušati da ogromne potencijale svog rasejanja iskoristi za potrebe unutrašnje i spoljne politike, kao i ekonomskog razvoja, poruka je Srđana Srećkovića, ministra za dijasporu, sa okruglog stola koji je održan juče povodom predstavljanja „Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu”.

Ovaj dokument, koji bi trebalo da Vlada Srbije uskoro usvoji, definisao je odnos države Srbije prema dijaspori i Srbima u regionu, ali i tri cilja, odnosno mere za njihovo ostvarivanje.

– Prvi cilj obuhvata pozicioniranje naše zemlje kao matične države svih njenih državljana u svetu i regionu, iseljenika i potomaka, kroz vraćanje poverenja u maticu i poboljšanje njihovog položaja, ali i jačanje svesti u domaćoj javnosti o njenom značaju – rekao je Srećković i istakao da je drugi cilj bolja iskorišćenost kapaciteta dijaspore koja je prošle godine u zemlju, po osnovu deviznih doznaka, poslala 5,5 milijardi dolara, a od demokratskih promena direktno investirano 550 miliona dolara. Ovi podaci pokazuju i to da, uprkos ekonomskoj krizi, novac koji dijaspora šalje u maticu nije smanjen.

– Treći, u istorijskom smislu veoma važan cilj, jeste očuvanje nacionalnog identiteta među gotovo četiri miliona naših ljudi koji žive u celom svetu, jer je to nemerljivo bogatstvo kojim se malo država i naroda može ponositi – kazao je Srećković.

Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije, kazao je na okruglom stolu da „borba za nacionalno pitanje i za evropske integracije Srbije ne samo da nisu u sukobu, već su u dubokoj sinergiji”.

– Srbija, koja ide ka punopravnom članstvu u Evropsku uniju, koja ima i zakone i njihovu primenu za sve one koji nisu deo našeg većinskog naroda u matici je zapravo Srbija koja ima najveće argumente da traži ista prava za Srbe u regionu –naglasio je Đelić.

Sonja Liht, predsednik Fonda za političku izuzetnost, pohvalila je Ministarstvo dijaspore zbog izrade strategije i dodala da „od toga šta će svet misliti o nama, zavisi ko će u ovu zemlju doći da investira i koliko će računati na Srbiju kao ozbiljnog igrača”.

----------------------------------------

Mit o pola miliona „mozgova” u emigraciji

Đelić je rekao da je neistinita tvrdnja da je pola miliona visokoobrazovanih građana Srbije emigriralo u poslednjih 20 godina. Te brojke su, prema njegovim rečima, oko 54.000 devedesetih godina i 17.000 do 19.000 u protekloj deceniji.

– Patriotizam je nužan, ali nije dovoljan uslov da se ovde ostane. Konsultovali smo naučnu i privrednu zajednicu, i započeli razgovore sa 50 ključnih imena naučnika i tehnoloških preduzetnika u rasejanju koji bi se vratili u Srbiju – kazao je on.