Deca sve češće žrtve trgovine ljudima

Sva­ka dru­ga iden­ti­fi­ko­va­na žr­tva tr­go­vi­ne lju­di­ma u Sr­bi­ji je de­te. Po­rast bro­ja de­ce žr­ta­va ovog ob­li­ka kri­mi­na­la be­le­žise u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na. De­ca su, za raz­li­ku od ra­ni­jeg pe­ri­o­da, me­ta po­je­di­na­ca, a ne or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa, dok Sr­bi­ja vi­še ni­je dr­ža­va tran­zi­ta, pri­vre­me­ne ili traj­ne de­sti­na­ci­je, već ze­mlja unu­tra­šnje tr­go­vi­ne lju­di­ma.

Mi­tar Đu­ra­ško­vić, na­čel­nik Ode­lje­nja za su­zbi­ja­nje pre­ko­gra­nič­nog kri­mi­na­la i kri­mi­na­li­stič­ko-oba­ve­štaj­ne po­slo­ve i ko­or­di­na­tor za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma, ka­že za „Po­li­ti­ku” da je ova­kav ne­ga­ti­van trend za dru­štvo vr­lo za­bri­nja­va­ju­ći, dok bi za dr­žav­ne slu­žbe tre­ba­lo da bu­de upo­zo­ra­va­ju­ći.

–De­ca su oso­be bez ne­do­volj­no ži­vot­nog is­ku­stva i in­for­ma­ci­ja te ne­ma­ju do­volj­no raz­vi­je­nu moć ra­su­đi­va­nja, zbog če­ga su i naj­ra­nji­vi­ja ka­te­go­ri­ja dru­štva. Kao ta­kva, na­ža­lost, pod­lo­žna su ra­znim uti­ca­ji­ma i mo­gu da bu­du la­ko eks­plo­a­ti­sa­na sek­su­al­no, rad­no, čak i u kri­mi­nal­ne svr­he. Pro­šle go­di­ne iden­ti­fi­ko­va­no je 127 žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma, od ko­jih je 59 ma­lo­let­no i sko­ro svi su dr­ža­vlja­ni Sr­bi­je – ka­že Đu­ra­ško­vić.

Pre­ma po­da­ci­ma MUP-a Sr­bi­je, sko­ro če­tvr­ti­na ma­lo­let­nih žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma su de­ca mla­đa od 14 go­di­na, od ko­jih je šest de­ča­ka i de­vet de­voj­či­ca. Od ukup­nog bro­ja de­ce iz­me­đu 14 i 18 go­di­na, 24 žr­tve je žen­skog po­la, a de­vet mu­škog. Naj­ve­ći broj de­ce je eks­plo­a­ti­san u pro­sti­tu­ci­ji i reč je o de­voj­či­ca­ma, mla­đim od 18 go­di­na.

–Uglav­nom su to de­voj­či­ce, ko­je su pret­hod­no ra­di­le u ugo­sti­telj­stvu, pa im je po­nu­đe­no vi­še nov­ca uko­li­ko bu­du pru­ža­le i sek­su­al­ne uslu­ge. U jed­nom slu­ča­ju, otac je pro­dao dve ćer­ke, od 14 i 15 go­di­na, za 200 evra vla­sni­ku klu­ba i na pa­pi­ru mu na­pi­sao: „Sa­mo ih sa­ču­vaj od pro­sti­tu­ci­je”. Pa­ra­van za tr­go­vi­nu lju­di­ma su i ogla­si za ri­zič­ne po­slo­ve kao što su ani­ma­tor­ke, be­bi­si­ter­ke, za­ba­vlja­či­ce, na­vi­ja­či­ce... De­ša­va­lo se da su mom­ci za­vo­di­li de­voj­či­ce i za­tim ih pro­da­va­li – ka­že naš sa­go­vor­nik.

Me­đu sek­su­al­no eks­plo­a­ti­sa­nom de­com ne­ma de­ča­ka, ali su za­be­le­žni slu­ča­je­vi, ka­ko ka­že Đu­ra­ško­vić, da su oni bi­li pri­nu­đe­ni na pro­sja­če­nje pa su ka­žnja­va­ni sek­su­al­no uko­li­ko ne is­pro­se do­volj­no. 

Upra­vo naj­ve­ći broj iden­ti­fi­ko­va­nih žr­ta­va pri­nu­de na pro­sja­če­nje su de­ča­ci. Po­li­ci­ja je pro­šle go­di­ne iden­ti­fi­ko­va­la de­vet de­ča­ka i če­ti­ri de­voj­či­ce, ko­ji su bi­li pri­mo­ra­ni da pro­se.

–Po­li­ci­ja ne­ma evi­den­ti­ra­no or­ga­ni­zo­va­no ko­ri­šće­nje de­ce u svr­hu pro­sja­če­nja, u smi­slu da ih ne­ko raz­vo­zi i osta­vlja po ras­kr­sni­ca­ma. Ne is­klju­ču­je­mo da to po­sto­ji. Ima­mo slu­ča­je­ve da u jed­noj po­ro­di­ci ima vi­še de­ce ko­ja se ko­ri­ste za pro­sja­če­nje. Naj­ve­ći deo ovog pro­ble­ma je po­ve­zan sa te­škim ma­te­ri­jal­nim pri­li­ka­ma, jer de­ca u ras­kr­sni­ca­ma pri­vre­đu­ju sred­stva za svo­ju po­ro­di­cu – tvr­di naš sa­go­vor­nik.

Če­tvo­ro de­ce je, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, po­gi­nuo na tim ras­kr­sni­ca­ma.

–Pro­blem pro­sja­če­nja je vi­še­slo­jan, po­čev od ostva­ri­va­nja osnov­nih ljud­skih pra­va do so­li­dar­no­sti, hu­ma­no­sti gra­đa­na i ažur­ni­jeg ra­da in­sti­tu­ci­ja ko­je mo­gu da po­mog­nu. Pro­blem ni­je od ju­če, to je tran­sge­ne­ra­cij­sko pre­no­še­nje si­ro­ma­štva ko­je mi 20 go­di­na ne uspe­va­mo da re­ši­mo. Po­li­ci­ja je 17 pu­ta jed­nog de­ča­ka skla­nja­la saras­kr­sni­ce i od­vo­di­la u dom za ne­zbri­nu­tu de­cu, oda­kle je on upor­no be­žao. Ras­kr­sni­ce su toj de­ci ceo svet, ko­jim oni do­bro vla­da­ju i ako se ne sklo­ne oda­tle kao be­be, ne­će zna­ti za bo­lje – tvr­di Đu­ra­ško­vić.

Je­dan od ob­li­ka tr­go­vi­ne lju­di­ma je i pri­nu­da na ugo­vo­re­ni brak. U to­ku pro­šle go­di­ne, evi­den­ti­ra­ne su dve de­voj­či­ce, žr­tve ove vr­ste eks­plo­a­ta­ci­je.

–Is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju na to da se u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va ugo­vo­re­ni bra­ko­vi de­ša­va­ju u rom­skoj i vla­škoj po­pu­la­ci­ji. Reč je o de­voj­či­ca­ma od 11, 12 go­di­na, ko­je ro­di­te­lji pro­da­ju ra­diskla­pa­njabra­ka. Si­ro­ma­šni­je po­ro­di­ce de­cu pro­da­ju čak za te­le­vi­zor u bo­ji, po­lo­van fri­ži­der i auto­mo­bil, ili za 200 do 500 evra. Uko­li­ko de­cu pro­da­ju u bo­ga­ti­je po­ro­di­ce u ino­stran­stvu, on­da je taj iz­nos ve­ći. Sve za­vi­si od to­ga ko­li­ko de­ce ima­ju, ko­li­ko ona ima­ju go­di­na, da li su ne­vi­na ili ne. Te de­voj­či­ce za­tim za­vr­ša­va­ju na uli­ci pro­se­ći, pri­mo­ra­va­ju se na pro­sti­tu­ci­ju, na sek­su­al­no op­šte­nje sa dru­gim čla­no­vi­ma po­ro­di­ce ili na ra­đa­nje de­ce, po­sle če­ga se sa nji­ma is­te­ru­ju da pro­se na uli­ci – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.

Is­ko­ri­šća­va­nje i pri­mo­ra­va­nje de­ce da či­ne kri­vič­na de­la je je­dan od na­či­na eks­plo­a­ta­ci­je žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma. Slu­ča­je­vi, ka­ko ka­že Đu­ra­ško­vić, su ot­kri­ve­ni u Ja­go­di­ni i Pan­če­vu, gde su de­ca bi­la pri­mo­ra­va­na da kra­du, a u su­prot­nom su ka­žnja­va­na.

Da­ni­je­la Vu­ko­sa­vlje­vić

-----------------------------------------------------

MUP u gru­pi na Fej­sbu­ku

U ci­lju pre­ven­ci­je i raz­vi­ja­nja sve­sti mla­dih o pro­ble­mu tr­go­vi­ne lju­di­ma, u ok­to­bru 2007. go­di­ne bio je ras­pi­san kon­kurs na te­mu mo­der­nog rop­stva. Svo­je li­kov­ne ra­do­ve i vi­đe­nje ovog pro­ble­ma po­sla­lo je 1.119 de­ce.

–Naj­bo­lji rad od­štam­pan je na do­plat­noj po­štan­skoj mar­ki, ko­ja se pro­da­va­la u ja­nu­a­ru 2008. go­di­ne. Sa­ku­pljen je pri­hod od oko 45 mi­li­o­na di­na­ra, od ko­jih je do sa­da zbri­nu­to oko 50 žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma. Pro­šle go­di­ne u ok­to­bru, otvo­re­na je i iz­lo­žba ovih ra­do­va, a naj­bo­lji od njih od­štam­pa­ni su na ka­len­da­ru za ovu go­di­nu – ka­že Mi­tar Đu­ra­ško­vić.

Ta­ko­đe, MUP se učla­nio i pro­mo­vi­še gru­pu na Fej­sbu­ku „Za­u­sta­vi­mo tr­go­vi­nu lju­di­ma”. Gru­pa tre­nut­no bro­ji oko 14.000 uglav­nom mla­dih čla­no­va, a osno­va­lo je dvo­je de­ce od 14 go­di­na.

–Na njoj se mo­gu na­ći naj­ra­zli­či­ti­ji sa­dr­ža­ji i sa­ve­ti, ko­ji su na ovaj na­čin bli­ži mla­di­ma, jer oni svo­je vre­me pro­ve­de na ovoj mre­ži – za­klju­ču­je naš sa­go­vor­nik i do­da­je na se na saj­tu MUP-amo­gu na­ći ko­ri­sni sa­ve­ti o bez­bed­nom pu­to­va­nju mla­dih u EU.

-----------------------------------------

Pla­ne­tar­ni pro­blem

–U sve­tu je sve vi­še de­ce žr­ta­va ovog ob­li­ka kri­mi­na­la i to je kao pla­ne­tar­no ne­ga­tiv­ni trend, vr­lo dra­ma­tič­no i tra­gič­no. Pro­ce­ne su raz­li­či­te, re­ci­mo, pre­ma Uni­ce­fu, 1,2 mi­li­o­na de­ce go­di­šnje su žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma. Dru­ga is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju na to da u sve­tu ima 27 mi­li­o­na lju­di ko­ji ži­ve u rop­skom po­lo­ža­ju, od ko­jih je ve­ro­vat­no po­lo­vi­na de­ce. U SAD go­di­šnje ne­sta­ne oko 1,2 mi­li­o­na de­ce, od ko­jih se 200.000do 300.000sek­su­al­no zlo­u­po­tre­blja­va. U Sr­bi­ji, sre­ćom, do sa­da ne­sta­nak de­ce ni­je bio po­ve­zan sa tr­go­vi­nom lju­di­ma – za­klju­ču­je Mi­tar Đu­ra­ško­vić.