Kako dalje u reformi pravosuđa

Kojih su pet sledećih najvažnijih koraka u nastavku procesa reforme pravosuđa, pitali smo nadležne u Ministarstvu pravde, Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Njihovi odgovori su potpuno različiti jer svaka od ovih institucija ima svoju nadležnost i svoje zadatke u složenom procesu reforme.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da je „prvo, osnovno i najvažnije da se završi uvođenje svih predmeta u kompjuterski sistem u celoj Srbiji”.

– Rok za to je kraj juna. Za prvih pet meseci, od početka rada nove mreže sudova, u jedinstveni kompjuterski sistem uneto je nešto više od 70 odsto svih predmeta, a to su predmeti sa područja Beograda. Sada se radi na unošenju predmeta svih ostalih osnovnih i viših sudova u Srbiji. Kada to završimo, prvi put u istoriji srpskog pravosuđa, bićemo u mogućnosti da svakog dana imamo najsvežije podatke o svakom sudskom predmetu, njegovom trajanju i datumu kada je zakazan – kaže Slobodan Homen.

Na drugom mestu na listi najvažnijih koraka Ministarstva pravde je donošenje četiri procesna zakona koji će omogućiti kraće trajanje sudskih sporova. To su Zakon o izvršenju, Zakon o sudskim veštacima, Zakon o parničnom postupku i Zakon o notarima (odnosno javnim beležnicima). Prva dva trebalo bi da budu usvojena početkom juna, a druga dva na jesen.

– Treći korak je međunarodna saradnja u krivičnim stvarima, jer je veoma važno da Srbija postane integrisani deo međunarodne pravne pomoći kada je u pitanju saradnja u krivičnim stvarima. Sledeći korak je uspostavljanje zajedničke komisije Srbije i EU, koja bi imala zadatak da tokom naredne dve godine na dnevnom nivou prati reformu pravosuđa. U tome bi učestvovali i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Ta komisija bi trebalo da Srbiju potpuno pripremi za poglavlje 23 u pregovorima za ulazak u EU – kaže državni sekretar.

Jedan od prioriteta Ministarstva pravde jeste i završetak izgradnje još tri zatvora, u Padinskoj Skeli, Kragujevcu i Pančevu, kao i izgradnja posebne zgrade za sva javna tužilaštva u Beogradu.

Visoki savet sudstva ima svoju nadležnost u reformi sudstva, a to je pre svega izbor sudija. Kada je u pitanju rešavanje problema statusa neizabranih sudija, predsednica VSS Nata Mesarović je uzdržana u komentaru.

– Sve zavisi od odluke Ustavnog suda Srbije. Zato sada ne mogu ništa da kažem o tome. Ono što će u narednom periodu uraditi Visoki savet sudstva jeste izbor 81 sudije po dopunskom konkursu, zatim izbor 104 sudije po dodatnom konkursu, kao i izbor jednog sudije Ustavnog suda i izbor predsednika svih sudova u Srbiji – rekla nam je Nata Mesarović.

Državno veće tužilaca takođe ima svoje prioritete. Kako nam je rekao Bruno Vekarić, za Državno veće tužilaca najvažniji je stalan dijalog sa evropskom komisijom, a zatim modernizacija tužilačke organizacije i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

– Uskoro treba da bude izabrano još 88 zamenika tužilaca u Srbiji jer je Državno veće donelo odluku o proširenju sistematizacije i raspisalo konkurs. Osim toga, važan je i konstruktivan dijalog sa strukovnim udruženjem javnih tužilaca – kaže za „Politiku” Bruno Vekarić.

Ovih dana u Srbiju stižu stručnjaci Evropske unije, koji će pratiti dalje korake u reformi našeg pravosuđa. Propusti na kojima je zamerila evropska komisija već se otklanjaju. Napisan je veliki deo odgovora na žalbe neizabranih sudija i tužilaca Ustavnom sudu, koji će krajem ove nedelje početi sa odlučivanjem u tim predmetima.

Naši sagovornici o tome nisu govorili. Verovatno zato što vide dalje od sadašnjeg trenutka i sagledavaju reformu kao proces u kome nema stajanja.

Aleksandra Petrović