Penzije mogu biti manje

Predlog našeg pregovaračkog tima da novom reformom penzijskog sistema penzije ne bi trebalo da padnu ispod 60 odsto prosečne zarade neće, po svoj prilici, dobiti zeleno svetlo misije Međunarodnog monetarnog fonda, potvrdio je juče za „Politiku” dr Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu penzijskog sistema i predstavnik SSSS, koji se sastao Albertom Jegerom, šefom misije MMF-a.

Jeger sumnja u mogućnost da se u predlog reforme PIO sistema unese ova zaštitna klauzula kada penzionerska primanja padnu ispod 55 do 60 odsto. Skeptičan je, takođe, i u pogledu vanrednog usklađivanja kada penzije skliznu ispod ove donedavno zakonom propisane donje granice, pojašnjava Kosanović.

To bi, kako je šef misije ocenio, eventualno moglo da se nađe na dnevnom redu pregovora s MMF-om kada se ekonomska situacija u Srbiji stabilizuje. Isto važi i za primenu švajcarske formule koju su predstavnici sindikata izneli kao mogućnost novog usklađivanja penzija – pola troškovi života, pola rast zarada.

Misiji MMF-a je predočeno da u ovom času 60 odsto prosečne penzije u prosečnoj zaradi iznosi oko 180 evra, što je manje od minimalne potrošačke korpe koja vredi 220 evra. Iz toga proizlazi realna mogućnost da novom reformom penzioneri u proseku dobijaju mnogo manje nego što im je potrebno za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Upitan da li to znači da penzioneri jedino mogu da računaju na usklađivanje prinadležnosti s rastom zarada u javnom sektoru, Kosanović kaže da šef misije to nije precizirao, ali da se očekuje da to pitanje bude rešeno do 26. maja kada se završavaju pregovori u Srbiji.

Problem je, pojasnio je Kosanović, taj što je odnos penzionera i zaposlenih u Srbiji i dalje nepovoljan 1,6 miliona penzionera prema 1,8 miliona zaposlenih.

Imajući u vidu da, dakle, država ne može da obezbedi penzionerima ni 60 odsto prosečne zarade ispod koje penzije ne bi smele da padaju, Kosanović pita na osnovu čega su pojedinci u vladi davali izjave da će penzije u prosečnoj zaradi učestvovati čak s 70 odsto!

Kako stvari stoje one neće učestvovati ni s 50 odsto, jer zašto bi inače bio problem ubaciti ovakvu klauzulu u predlog nove reforme PIO sistema osim ako nije dostižna, pita naš sagovornik.

Na konstataciju da su onda i najave o odmrzavanju penzija i plata do kraja ove godine neosnovane, Kosanović kaže da se iz razgovora s predstavnicima misije stiče upravo takav utisak.

Jeger nema ništa protiv da se to unese, ali je otvoreno i na ovom sastanku pitao odakle novac za tako nešto”, kaže Kosanović.

Srpski pregovarači su, napominje, predočili Jegeru da je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu, naizgled veliko, realno dosta nisko, ali da je problem Srbije upravo mali BDP koji bi podmirio sve potrebe.

Najviše primedaba bilo je i na nedopustivo nizak stepen naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a to je već stvar države da se bolje organizuje u prikupljanju svojih izvornih prihoda.

Poruka sastanka je, kaže Kosanović, da Srbija mora da štedi ako misli da sadašnji i budući penzioneri dočekaju kakvu-takvu pristojnu starost i da posebno mora da se povede računa o kontroli naplate doprinosa za PIO.

Jasna Petrović