Stiže „Karfur”, „Špar” ne razmišlja o Srbiji

Od najvećih svetskih trgovinskih lanaca jedino francuski „Karfur” najavljuje dolazak u Srbiju, mada se još ne zna ni gde ni kada bi mogao da otvori prve hipermarkete. Na naše tržište i tržište zemalja regiona ovaj trgovac namerava da uđe u partnerstvu sa grčkom kompanijom „Marinopulos”.

– Zajednička kompanija će otvoriti hipermarkete i supermarkete u Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji – rekli su „Potrošaču” u Karfuru.

U „Šparu”, austrijskom lancu, rekli su za „Potrošač” da o dolasku u Srbiju za sada i ne razmišljaju.

– Za sada nemamo planova za Srbiju, To je sve što sada mogu da vam kažem – kratko je prokomentarisala Nikol Berkman, iz „Špara”.

Konkretnijeg interesovanja velikih trgovaca koji već posluju u regionu za sada, međutim, nema.
U Hrvatskoj, sa druge strane, posluju trgovci svetskog glasa poput „Kauflanda”, „Špara”, „Bile” i „Lidla”, a Budimpeštu, koja može biti odličan „reper” Beogradu, odavno okružuju hipermarketi najvećih evropskih trgovinskih lanaca, poput francuskih „Ošana” i „Kore”, austrijskog „Špara”, engleskog „Teska”.

Beograđani će i dalje biti povlašćeni kada je reč o trgovini. Mogućnost izbora u desetak hipermarketa odvaja ih od stanovnika gradova širom Srbije koji su osuđeni na kupovinu u supermarketima, u kojima su cene u proseku od deset do 15 odsto više. Još je skuplje snabdevanje u malim radnjama u kojima kupuje četrdesetak odsto građana Srbije.

Velike i skupe investicije, za čiju je isplativost potrebno puno vremena, postale su luksuz i za najveće trgovce, budući da je za izgradnju i opremanje hipermarketa površine 5.000 kvadratnih metara potrebno i do desetak miliona evra. Istraživanje „Potrošača” je pokazalo da ne treba očekivati skoru izgradnju velikog broja hipermarketa širom Srbije.

(/slika2)

Povratak manjih objekata

Kako je rekla Stanka Čurović, predsednik Upravnog odbora „Merkatora S”, ovaj lanac će se okrenuti i otvaranju manjih prodajnih objekata po Srbiji, budući da oni zahtevaju manje investicije, lakše se dolazi do prostora, a i uložen novac brže se vraća.

– Usmereni smo ka otvaranju prodavnica do 1.000 kvadratnih metara, vodeći računa o ujednačenom razvoju maloprodajne mreže u Srbiji. Za ovu godinu planirani nivo investicija je 30 miliona evra, što predstavlja značajan iznos u odnosu na trenutak u kome živimo i poslujemo – objasnila je Čurovićeva, dodavši da se hipermarketi „Merkator” nalaze u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Odluka o tome gde će se hipermarketi graditi donosi se, kaže ona, na osnovu usvojene strategije razvoja za tržište Srbije i godišnjeg nivoa investicija. Prednost imaju projekti koji su brže operativni i zato je razvoj brži u sredinama gde nailaze na veće razumevanje i pomoć lokalnih vlasti.

– Cene u megamarketima su između pet i deset odsto niže nego u ostalim „Rodinim” objektima. Međutim, korpa od 500 osnovnih prehrambenih životnih namirnica je cenovno zaštićena i prilikom formiranja cena vodi se računa o tražnji i kupovnoj moći građana, ali, sa druge strane, i o proizvođačkim cenama i troškovima sa kojima se proizvođači suočavaju u ovim ekonomski teškim vremenima – rekla je Stanka Čurović, objašnjavajući da je trenutno, zbog pada tražnje i promene strukture tražnje, očuvanje broja potrošača prioritetan zadatak svih trgovaca.

„Delta maksi” ima sedam „Tempo” hipermarketa – u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Užicu, Kraljevu i dva u Beogradu.

– U planu je da krajem ove godine „Tempo” hipermarkete dobiju i Leskovac i Kragujevac. Prve smo pre nekoliko godina otvorili u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok smo prošle godine nastavili širenje i u ostalim većim gradovima u Srbiji, pa su sa radom počeli i hipermarketi u Čačku, Užicu i Kraljevu – kaže Miloš Ristić, direktor kompanije „Delta maksi Srbija”, podsećajući da gradnja i opremanje hipermarketa zahtevaju znatne investicije.

Da li će u nekom gradu biti otvoren hipermarket zavisi od brojnih faktora.

– Pre svega je neophodno obezbediti adekvatnu i po mogućnosti atraktivnu lokaciju, uređeno građevinsko zemljište sa infrastrukturom i kompatibilnim sadržajima. Kako se hipermarketi prostiru na nekoliko hiljada kvadrata i zahtevaju postojanje dobre saobraćajne i druge komunikacije, adekvatan parking prostor i prilazne saobraćajnice, uobičajeno je da se grade u prigradskim zonama i na obodima većih gradova – rekao je Ristić.

I u „Delti” kažu i da su politike formiranja cena u hipermarketima i supermarketima različite.

(/slika3)„Vero“ u Žarkovu sledeće godine

– Cene proizvoda u hipermarketu i supermarketu ne mogu biti identične, jer su uslovljene troškovima poslovanja, poput izdataka za izgradnju, zakup i održavanje objekta, koji su različiti za svaki prodajni format – rekli su u ovom trgovinskom lancu.

Jedna od malobrojnih stranih trgovinskih lanaca koji kod nas nije došao iz zemalja bivše Jugoslavije jeste grčka kompanija „Veropulos”, koja posluje sa tri hipermarketa u Beogradu. Vasilis Kakagiotis, generalni direktor „Veropulosa” za Srbiju, kaže i da se grade dva nova objekta u beogradskim naseljima Žarkovo i Voždovac.

– Očekujemo da će objekat na Voždovcu biti izgrađen i otvoren u najskorije vreme, a kada je reč o mini-tržnom centru u Žarkovu, planirani rok za završetak radova i otvaranje je početak 2011. godine. Osim toga, planiramo i intenzivno radimo na tome da mrežu naših prodajnih objekata proširimo na još neke beogradske lokacije, o čemu ćemo blagovremeno obavestiti javnost – ističe Kakagiotis.

I on dodaje da je donošenje odluke o izgradnji novog objekta u nekom od gradova u Srbiji kompleksno i da zavisi od nekoliko faktora.

– Zavisi od saradnje sa lokalnom samoupravom, cene zakupa zemljišta, konkurentskih supermarketa koji posluju u tom gradu i potrebe stanovništva za hipermarketima – zaključio je Kakagiotis.

„Idea” gradi hipermarket u Smederevu, a „Merkator” u Kruševcu. Otvaranje dva hipermarketa do kraja godine očekuju i u DIS-u.

– Izgradnja objekta u Kragujevcu je u toku, a ukupan broj kvadrata koje DIS planira da otvori do kraja godine prelazi 8.000 kvadratnih metara. Ove godine smo otvorili hipermarket u Pančevu, a imamo ih i u Smederevu, Velikoj Plani, Jagodini, Kruševcu, Smederevskoj Palanci, Mladenovcu i Lazarevcu – objasnio je Ivan Šuleić, direktor marketinga DIS-a.

– Što se tiče otvaranja novih marketa, odabir lokacija vršimo tako što analiziramo tržišta i gde parametri pokažu da je to potrebno krećemo u realizaciju – kaže on.

„Intereks” u Srbiji posluje od 2004. godine, kada je otvoren prvi hipermarket u Čačku, a sada francuski trgovac ima osam objekata u našoj zemlji.

– Dva u Čačku, a po jedan u Beogradu, Nišu, Obrenovcu, Zaječaru, Šapcu i Prištini. Do sada je „Intereks” na tržištu Srbije investirao 30 miliona evra i zapošljava 300 radnika – rekli su u našem ogranku francuskog „Intermaršea”.