Стиже „Карфур”, „Шпар” не размишља о Србији

Од највећих светских трговинских ланаца једино француски „Карфур” најављује долазак у Србију, мада се још не зна ни где ни када би могао да отвори прве хипермаркете. На наше тржиште и тржиште земаља региона овај трговац намерава да уђе у партнерству са грчком компанијом „Маринопулос”.

– Заједничка компанија ће отворити хипермаркете и супермаркете у Албанији, Босни, Хрватској, Македонији, Црној Гори, Србији и Словенији – рекли су „Потрошачу” у Карфуру.

У „Шпару”, аустријском ланцу, рекли су за „Потрошач” да о доласку у Србију за сада и не размишљају.

– За сада немамо планова за Србију, То је све што сада могу да вам кажем – кратко је прокоментарисала Никол Беркман, из „Шпара”.

Конкретнијег интересовања великих трговаца који већ послују у региону за сада, међутим, нема.
У Хрватској, са друге стране, послују трговци светског гласа попут „Кауфланда”, „Шпара”, „Биле” и „Лидла”, а Будимпешту, која може бити одличан „репер” Београду, одавно окружују хипермаркети највећих европских трговинских ланаца, попут француских „Ошана” и „Коре”, аустријског „Шпара”, енглеског „Теска”.

Београђани ће и даље бити повлашћени када је реч о трговини. Могућност избора у десетак хипермаркета одваја их од становника градова широм Србије који су осуђени на куповину у супермаркетима, у којима су цене у просеку од десет до 15 одсто више. Још је скупљe снабдевање у малим радњама у којима купује четрдесетак одсто грађана Србије.

Велике и скупе инвестиције, за чију је исплативост потребно пуно времена, постале су луксуз и за највеће трговце, будући да је за изградњу и опремање хипермаркета површине 5.000 квадратних метара потребно и до десетак милиона евра. Истраживање „Потрошача” је показало да не треба очекивати скору изградњу великог броја хипермаркета широм Србије.

(/slika2)

Повратак мањих објеката

Како је рекла Станка Чуровић, председник Управног одбора „Меркатора С”, овај ланац ће се окренути и отварању мањих продајних објеката по Србији, будући да они захтевају мање инвестиције, лакше се долази до простора, а и уложен новац брже се враћа.

– Усмерени смо ка отварању продавница до 1.000 квадратних метара, водећи рачуна о уједначеном развоју малопродајне мреже у Србији. За ову годину планирани ниво инвестиција је 30 милиона евра, што представља значајан износ у односу на тренутак у коме живимо и послујемо – објаснила је Чуровићева, додавши да се хипермаркети „Меркатор” налазе у Београду, Новом Саду и Нишу.

Одлука о томе где ће се хипермаркети градити доноси се, каже она, на основу усвојене стратегије развоја за тржиште Србије и годишњег нивоа инвестиција. Предност имају пројекти који су брже оперативни и зато је развој бржи у срединама где наилазе на веће разумевање и помоћ локалних власти.

– Цене у мегамаркетима су између пет и десет одсто ниже него у осталим „Родиним” објектима. Међутим, корпа од 500 основних прехрамбених животних намирница је ценовно заштићена и приликом формирања цена води се рачуна о тражњи и куповној моћи грађана, али, са друге стране, и о произвођачким ценама и трошковима са којима се произвођачи суочавају у овим економски тешким временима – рекла је Станка Чуровић, објашњавајући да је тренутно, због пада тражње и промене структуре тражње, очување броја потрошача приоритетан задатак свих трговаца.

„Делта макси” има седам „Темпо” хипермаркета – у Новом Саду, Нишу, Чачку, Ужицу, Краљеву и два у Београду.

– У плану је да крајем ове године „Темпо” хипермаркете добију и Лесковац и Крагујевац. Прве смо пре неколико година отворили у Београду, Новом Саду и Нишу, док смо прошле године наставили ширење и у осталим већим градовима у Србији, па су са радом почели и хипермаркети у Чачку, Ужицу и Краљеву – каже Милош Ристић, директор компаније „Делта макси Србија”, подсећајући да градња и опремање хипермаркета захтевају знатне инвестиције.

Да ли ће у неком граду бити отворен хипермаркет зависи од бројних фактора.

– Пре свега је неопходно обезбедити адекватну и по могућности атрактивну локацију, уређено грађевинско земљиште са инфраструктуром и компатибилним садржајима. Како се хипермаркети простиру на неколико хиљада квадрата и захтевају постојање добре саобраћајне и друге комуникације, адекватан паркинг простор и прилазне саобраћајнице, уобичајено је да се граде у приградским зонама и на ободима већих градова – рекао је Ристић.

И у „Делти” кажу и да су политике формирања цена у хипермаркетима и супермаркетима различите.

(/slika3)„Веро“ у Жаркову следеће године

– Цене производа у хипермаркету и супермаркету не могу бити идентичне, јер су условљене трошковима пословања, попут издатака за изградњу, закуп и одржавање објекта, који су различити за сваки продајни формат – рекли су у овом трговинском ланцу.

Једна од малобројних страних трговинских ланаца који код нас није дошао из земаља бивше Југославије јесте грчка компанија „Веропулос”, која послује са три хипермаркета у Београду. Василис Какагиотис, генерални директор „Веропулоса” за Србију, каже и да се граде два нова објекта у београдским насељима Жарково и Вождовац.

– Очекујемо да ће објекат на Вождовцу бити изграђен и отворен у најскорије време, а када је реч о мини-тржном центру у Жаркову, планирани рок за завршетак радова и отварање је почетак 2011. године. Осим тога, планирамо и интензивно радимо на томе да мрежу наших продајних објеката проширимо на још неке београдске локације, о чему ћемо благовремено обавестити јавност – истиче Какагиотис.

И он додаје да је доношење одлуке о изградњи новог објекта у неком од градова у Србији комплексно и да зависи од неколико фактора.

– Зависи од сарадње са локалном самоуправом, цене закупа земљишта, конкурентских супермаркета који послују у том граду и потребе становништва за хипермаркетима – закључио је Какагиотис.

„Идеа” гради хипермаркет у Смедереву, а „Меркатор” у Крушевцу. Отварање два хипермаркета до краја године очекују и у ДИС-у.

– Изградња објекта у Крагујевцу је у току, а укупан број квадрата које ДИС планира да отвори до краја године прелази 8.000 квадратних метара. Ове године смо отворили хипермаркет у Панчеву, а имамо их и у Смедереву, Великој Плани, Јагодини, Крушевцу, Смедеревској Паланци, Младеновцу и Лазаревцу – објаснио је Иван Шулеић, директор маркетинга ДИС-а.

– Што се тиче отварања нових маркета, одабир локација вршимо тако што анализирамо тржишта и где параметри покажу да је то потребно крећемо у реализацију – каже он.

„Интерекс” у Србији послује од 2004. године, када је отворен први хипермаркет у Чачку, а сада француски трговац има осам објеката у нашој земљи.

– Два у Чачку, а по један у Београду, Нишу, Обреновцу, Зајечару, Шапцу и Приштини. До сада је „Интерекс” на тржишту Србије инвестирао 30 милиона евра и запошљава 300 радника – рекли су у нашем огранку француског „Интермаршеа”.