Moskva štampa neprolazne srpske strofe

Čačak – Naučni savet Instituta za svetsku književnost Ruske akademije nauka saglasio se, kao izdavač, sa objavljivanjem „Antologije srpske poezije 20. veka” autora dr Andreja Borisoviča Bazilevskog, koja će sadržati neprolazne stihove 33 naša pesnika. Veći deo knjige pripremljen je za štampu a paralelni tekst na srpskom i ruskom, sa podrobnim napomenama o autorima na drugom jeziku, uslovio je da obim bude čak hiljadu stranica.

– Antologija će izaći iduće godine. Tokom ove, konkurisaćemo za finansijsku podršku jednog naučnog fonda u Moskvi, a ukoliko taj pokušaj ne uspe sredstva ćemo tražiti preko sponzora i štampati ovo delo, u tiražu ne većem od 2.000 primeraka – rekao je za „Politiku” dr Bazilevski (53), pesnik i prevodilac sa poljskog i srpskog, koji radi na ovom institutu.

Doktor filoloških nauka iz ruske prestonice počeo je da prevodi srpsku poeziju tokom NATO bombardovanja 1999. godine i, privučen snagom tih strofa, odlučio da priredi trotomnu „Antologiju srpskog pesništva” na ruskom jeziku. Objavljena je 2004, 2006. i 2008. godine u Moskvi (izdavač „Vahazar”), ima više od 3.000 stranica, obuhvata stvaralaštvo 75 srpskih pesnika i sadrži 4.500 pesama, od kojih je Bazilevski na maternji preveo trećinu. To je, danas, najveća antologija srpske poezije na svetu.

Istu antologiju, samo na srpskom, štampala je u tri protekle godine izdavačka ustanova „Istočnik” pri Eparhiji kanadskoj Srpske pravoslavne crkve. Među našim iseljenicima u Severnoj Americi upravo je u toku predstavljanje trećeg toma koji je izašao u martu ove godine, i Bazilevski je bio pozvan da doputuje. Umesto toga odlučio se, međutim, da prihvati poziv Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” iz Čačka i pojavi se ovde, u svojstvu gosta 47. „Disovog proleća”.

Kako je odabirao pesnike za svoju novu panoramu srpske poezije novijeg doba?

– Stavio sam na sto onih 75 imena iz antologije na ruskom, i na tom spisku tražio najbolje od najboljih – veli Bazilevski.

To su, po njegovom izboru, Laza Kostić, Vojislav Ilić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Milan Rakić, Vladislav Petković Dis, Milutin Bojić, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Momčilo Nastasijević, Rastko Petrović, Desanka Maksimović, Dušan Matić, Dušan Radović, Vasko Popa, Branko V. Radičević, Slobodan Marković, Stevan Raičković, Miodrag Pavlović, Branko Miljković, Ljubomir Simović, Branislav Petrović, Matija Bećković, Vitomir Nikolić, Milovan Danojlić i Rajko Petrov Nogo. Sastavljač antologije uskoro će izabrati stihove još sedmoro poeta.

Bazilevski ističe da izdavačka kuća „Vahazar” koju vodi on, uz saradnju troje svoje dece, umetnika, od 2004. godine izdaje dvojezičnu biblioteku sa stihovima srpskih pesnika, a pripremu šalje u Beograd gde knjige štampa izdavačka kuća Miroslava Toholja, „IGAM”.

– Antologiju objavite sad pa ko zna kad, a srpsko–ruska poetska biblioteka „Vahazar” – „IGAM” jeste živa stvar, ona teče. Inače, trenutno radim na specijalnoj, velikoj antologiji dečje poezije Srbije. To je veoma jaka strana vašeg pesništva i za taj uzrast imate više značajnih poeta nego bila koja druga slovenska zemlja. To će takođe da bude dvojezična knjiga, sa ilustracijama koje će, obećao je, sačiniti vaš značajni pesnik Mošo Odalović – rekao nam je gost iz Moskve.

G. Otašević