Ne zna se prosečna starost medicinskih aparata

Kada se nađete pred medicinskim uređajem na kojem ćete biti pregledani ili snimljeni, bilo da je reč o ultrazvuku, rendgenu ili skeneru, možete ostati bez daha pred moćnom medicinskom mašinom ili zanemeti zaprepašćeni starošću aparata. Rendgen od pre 30 godina, popravljan nebrojano puta, može da se nađe i u bolnici usred Beograda i u ambulanti na jugu Srbije. Davno prevaziđeni ultrazvučni uređaji danas rade „punom parom” u nekim privatnim ordinacijama, dok se u privatnim bolnicama mogu videti skeneri bolji nego u Vojnomedicinskoj akademiji.

Krajem devedesetih prošlog veka mnoge bolnice u Srbiji predstavljale su groblja medicinske opreme. Posle petooktobarskih promena 2000. godine, novi aparati počeli su da stižu u vidu donacija kao polovni, ali servisirani aparati, a zatim su krenule planske nabavke novih medicinskih uređaja. Stigli su potpuno novi aparati za zračenje, kompletna oprema za angio i operacione sale, novi uređaji za magnetnu rezonancu, čak PET skener, najsavremeniji uređaj za dijagnostiku i lečenje malignih bolesti…

Podatak o prosečnoj starosti aparata u državnim ustanovama ne postoji u zvaničnim statistikama, ali u Ministarstvu zdravlja kažu da medicinska oprema koja se koristi mora da ispunjava propisane standarde definisane Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe. Kako objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja, svaka zdravstvena ustanova je nezavisno pravno lice, a za zakonitost poslovanja odgovorni su upravni organi ustanove. Sanitarna i zdravstvena inspekcija proveravaju ispravnost medicinskih aparata koji se koriste u zdravstvenim ustanovama.

Kako se danas nabavljaju medicinski uređaji za državne ustanove za „Politiku” objašnjava direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, profesor dr Nenad Borojević.

– Prvo iz organizacione jedinice potekne predlog da se nabavi određeni uređaj. U Institutu postoji Komisija za medicinske uređaje, koja određuje prioritete. Pre predloga godišnjeg plana nabavki, Komisija sa „spiska želja” – od prve do stote stavke – odredi šta apsolutno treba nabaviti i, na primer, pet stvari izbija na čelo realnog spiska. Komisija usvaja generalni plan nabavke, a potom Upravni odbor donosi odluku da se nabavi određeni uređaj i nalaže direktoru da to obavi. Direktor je odgovoran da nabavku organizuje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, preko određenih procedura u tačno definisanim fazama – objašnjava dr Borojević.

Po rečima našeg sagovornika, ovaj institut ne kupuje polovne, već nove aparate. Trenutno imaju četiri uređaja za spoljašnje zračenje, prosečne starosti tri godine.

– Najstariji aparat za zračenje je star šest, sedam godina. Sada se na zračenje čeka prosečno mesec i po dana, a mamografija, ako je urgentna, na predlog hirurga, obavlja se u roku od nekoliko dana, a ako nema hitne potrebe, čeka se šest meseci. Na Institutu postoje četiri mamografa i oni su novi – kaže dr Borojević.

Direktorka „Belmedika”, privatne zdravstvene kuće, koja sada ima tri objekta u Beogradu, dr Jasmina Knežević, pedijatar i pulmolog, za „Politiku” priča da su na samom početku rada, pre 15 godina, kao preduzetnici koji su pokretali privatni posao, krenuli sa opremom koju se tada mogla naći na tržištu.

– Nisu to bili baš polovni uređaji, ali su bili jedini aparati koji su nam u tom trenutku bili dostupni. Danas možemo da se hvalimo medicinskim uređajima. Pre tri dana počeli smo da pregledamo pacijente na multislajsnom skeneru, koji je bio ogromna investicija, ali je u ovom času najbolji takav skener u zemlji, noviji model od onog koji ima VMA – kaže doktorka Knežević.

Svi ovi aparati su, po rečima naše sagovornice, pod stalnom kontrolom nadležnih institucija. Ova zdravstvena ustanova ima sedam-osam modernih ultrazvučnih aparata, laserske noževe, standardni mamograf, operacionu salu sa Dregerovim aparatom za anesteziju, kardiološku najcenjeniju opremu za kardiologiju, tri sanitetska vozila…

– Vlasnici privatnih ordinacija nisu dužni da prijavljuju kupovinu novog uređaja Ministarstvu zdravlja. Međutim, zvanični distributeri imaju obavezu da svaki aparat ili instrument registruju kod Ministarstva zdravlja i ostalih nadležnih institucija – dodaje naša sagovornica.

Profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, pionir privatne prakse, kaže da u 4.500 privatnih ordinacija ima više od 2.000 aparata za ultrazvuk različite generacije i 50 skenera. Ova oprema je vredna oko dve milijarde evra.

– Neko uvozi polovnu, neko novu opremu, zavisi od mogućnosti. Procenjujem da je polovina kupljene opreme polovna. I polovni aparat je kvalitetan, ako lekar zna da pročita nalaz sa tog uređaja. To je važnije od toga da dobijemo izveštaj sa najsavremenijeg aparata, a da lekar ne zna da pročita dijagnozu – upozorava dr Hadži-Tanović.

Olivera Popović