Niš „nema” podstanare

Niš – U ni­škim stu­dent­skim do­mo­vi­ma ima sa­mo 916 me­sta za stu­den­te fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Ni­šu. Sa­da na ovom uni­ver­zi­te­tu stu­di­ra 25.980 stu­de­na­ta, a pro­ce­na je da je od tog bro­ja ne­što vi­še od po­lo­vi­ne stu­de­na­ta iz Ni­ša, a da su svi osta­li sa stra­ne, iz gra­do­va i me­sta u Sr­bi­ji.

Ove po­dat­ke na­vo­di­mo iz raz­lo­ga što su stu­den­ti u naj­ve­ćem bro­ju, uz na­rav­no mla­de i one brač­ne pa­ro­ve ko­ji do sa­da ni­su re­ši­li pi­ta­nje kro­va nad gla­vom, ni­ški pod­sta­na­ri. Ako se ka­pa­ci­te­ti stu­dent­skih do­mo­va za­o­kru­že na hi­lja­du, a sva­ke je­se­ni sa Uni­ver­zi­te­ta i iz Stu­dent­skog cen­tra tvr­de da za jed­no me­sto uvek kon­ku­ri­še naj­ma­nje po tri-če­ti­ri kan­di­da­ta, ja­sno je da kod vla­sni­ka ku­ća i sta­no­va sta­nu­ju svi ko­ji ne do­đu do me­sta u do­mo­vi­ma, od­no­sno naj­ma­nje od 4.000 do 5.000 mla­dih.

Po­ro­di­ca ko­je ne­ma­ju svo­je sta­no­ve i ku­će u Ni­šu je za­i­sta mno­go, pro­ce­na je iz­me­đu 5.000 i 10.000. Brač­ni pa­ro­vi sa de­com ili bez njih, go­di­na­ma, ne­ki čak i de­ce­ni­ja­ma, ži­ve u tu­đim sta­no­vi­ma i pla­ća­ju ki­ri­ju. Ko­li­ko je onih ko­ji u Ni­šu ko­ri­ste tu­đe sta­no­ve ili de­lo­ve ku­ća i pod­sta­na­ri su, ne zna se, ali či­nje­ni­ca je da ako se sa­be­re broj stu­de­na­ta i brač­nih pa­ro­va bez sta­na, sva­ka­ko da je iz­nad de­set hi­lja­da pod­sta­na­ra u Ni­šu. Ka­ko je mo­gu­će on­da da Po­re­skoj upra­vi po­rez na iz­da­va­nje sta­no­va u za­kup pla­ća sa­mo njih ne­ko­li­ko sto­ti­na? Oli­ve­ra Pre­mo­vić, di­rek­tor cen­tra PU u Ni­šu, ob­ja­šnja­va:

– Ima­mo po­dat­ke da 508 gra­đa­na Ni­ša pla­ća re­dov­no po­rez na pri­hod od ne­po­kret­no­sti, od­no­sno od iz­da­va­nja svog po­slov­nog i stam­be­nog pro­sto­ra. Dve tre­ći­ne od to­ga su vla­sni­ci lo­ka­la. Za­to smo upu­ti­li zah­tev skup­šti­na­ma i sa­ve­ti­ma sta­na­ra da nam do­sta­ve spi­sko­ve vla­sni­ka sta­no­va ko­ji ne sta­nu­ju u nji­ma i iz­da­ju ih u za­kup. Ali, ni tu ni­smo na­i­šli na oče­ki­va­ni od­ziv.

U Ni­šu ne po­sto­ji ni­jed­no udru­že­nje pod­sta­na­ra. Pre­pu­šte­ni su sa­mo se­bi. Mi­ro­slav Sto­ja­no­vić sa su­pru­gom i dvo­je de­ce sta­nu­je na spra­tu pri­vat­ne ku­će u ni­škom na­se­lju Le­de­na ste­na. Ka­ko ka­že, ima sre­ću sa sta­no­dav­cem:

– Ga­zda, kod ko­ga smo već če­tvr­tu go­di­nu, ve­o­ma je ko­rek­tan pre­ma na­ma. Ni­ka­da ni­je tra­žio ki­ri­ju una­pred, pla­ća­mo sve me­sec za me­sec, s tim što mi ima­mo i oba­ve­zu da re­dov­no iz­mi­ru­je­mo sve da­žbi­ne, stru­ju, gre­ja­nje, te­le­fon...

To pla­ća­nje una­pred je i naj­ve­ći pro­blem za one ko­ji ne­ma­ju svoj krov nad gla­vom. Kri­zna su vre­me­na, nov­ca ne­ma mno­go i ja­sno je da ma­lo ko mo­že una­pred da iz­dvo­ji po­ve­ću su­mu nov­ca. Je­dan od onih ko­ji su pla­ća­li una­pred je Jo­vi­ca Alek­sić:

– Su­pru­ga i ja smo dve go­di­ne pla­ća­li una­pred ki­ri­ju, jer nam se is­pla­ti­lo. Na­i­me, do­go­vor sa vla­sni­kom sta­na u stam­be­noj zgra­di je da uz sve tro­ško­ve re­ži­je pla­ća­mo ili 200 evra me­seč­no, ili 2.000 una­pred. Prak­tič­no smo sva­ke go­di­ne šte­de­li po dve ki­ri­je, a ga­zda, bar ta­ko nam je ob­ja­šnja­vao, imao je svo­ju ra­ču­ni­cu jer je ula­gao no­vac u po­sao. Sa­da je već si­tu­a­ci­ja dru­ga­či­ja i on tra­ži pun iz­nos una­pred a mi raz­mi­šlja­mo šta da ra­di­mo.

To­ma To­do­ro­vić