Zadržati ili ispoljiti bes

Za pojavu srčanih bolesti kod muškaraca nisu odgovorni samo osećaj stalne žurbe i preopterećenost poslom. Muškarci koji za sebe kažu da su nagli i da se lako razljute, koji ponekad kad su besni imaju želju da nekog udare, ugroženiji su za trideset procenata od poremećaja srčanog ritma koji može da dovede i do iznenadne smrti.

 U jednom obimnom istraživanju bostonskog univerziteta učestvovalo je 1.769 muškaraca koji su na početku istraživanja imali 48 godina. Neki od njih skrivali su svoj bes i ljutnju, drugi su praskali i bljuvali vatru i na najmanji znak neslaganja nekog s njihovim mišljenjem. Ovi drugi su, prema rezultatima studije, bili izloženi 20 procenata većem riziku od smrti nego muškarci koji se teže razljute.

I muškarci koji govore da se tresu od besa, da imaju glavobolje ili osećaju napetost u mišićima kada su ljuti, skloniji su poremećajima srčanog ritma. Studija dovodi u sumnju verovanje da je izražavanje emocija uvek zdravo. Takođe, pitanje je i da li uvreženo mišljenje o izbacivanju emocija besa otklanja negativne učinke ljutnje na zdravlje. Muškarci obuhvaćeni ovom studijom imali su povećan rizik ne samo za poremećaj srčanog ritma nego i za smrt od bilo kojeg uzroka ako su u ljutnji pokazivali prenaglašene emocije.

 Istina, ovde je reč o ekstremnom reagovanju na neprijatnu situaciju, ali razmislite da li se zaista bolje osećate ako se izvičete na nekog kada ne uradi nešto što ste očekivali ili se naljutite iz nekog drugog razloga. Emocije je dobro iskazati, ali rečima. Besno reagovanje nije emocija, to je ne samo neprihvatljivo, već, kao što istraživanje kaže, i po zdravlje opasno ponašanje.