Tunelima do života i smrti

Kada su žitelji Rafe na samom jugu pojasa Gaze pre dva dana čuli kako će egipatske vlasti posle više od godinu dana otvoriti granicu sa ovom teritorijom, mnogi od njih su momentalno počeli da se pakuju. Višegodišnji život u izolaciji toliko je iscrpio pojedine Palestince da ih je prva naznaka da je blokada Gaze malo popustila naterala da iskoriste zasad jedinstvenu priliku – da pobegnu.

Tih 360 kvadratnih kilometra teritorije na kojoj živi oko milion i po ljudi ne samo što odavno spada u najnaseljeniju teritoriju na planeti, već ga pojedini borci za ljudska prava nazivaju i „najvećim zatvorom na svetu”. Naime, od kad je na izborima u Gazi u junu 2007. godine ekstremni Hamas uspeo da pobedi umereni Fatah i preuzme vlast, Izrael i Egipat su uspostavili blokadu pojasa Gaze, dozvoljavajući samo dopremanje humanitarne pomoći.

Uprkos blokadi čija je namera bila i da onemogući Hamas da se naoružava, to se nije dogodilo. Štaviše, raketni napadi iz pojasa Gaze na jug Izraela bili su sve češći, a došlo je i do otmice izraelskog vojnika Gilada Šalita. Kritičari kažu da blokada nije uspela da ugrozi položaj Hamasa već je samo naštetila siromaštvu u Gazi i učinila da obnova infrastrukture, uništene u tronedeljnoj izraelskoj akciji krajem 2008. i početkom 2009. godine, bude skoro nemoguća.

Naime, na listi proizvoda koje Izrael ne dozvoljava da se uveze u Gazu nalazi se građevinski materijal budući da je od njih moguće napraviti i bunkere. Prema podacima Ujedinjenih nacija, zabrana za cement učinila je praktično „nemogućim” obnovu 12.000 palestinskih kuća. Ipak, u prvoj polovini ove godine nekoliko stotina tona cementa je uvezeno u Gazu, ali prema oceni humanitarnih organizacija to je samo mali deo potreba budući da je pre blokade mesečno u Gazu dopremano 70.000 tona cementa. Osim toga, vodovodna i kanalizaciona mreža su u raspadu jer je nemoguće dopremiti nove delove za ovu infrastrukturu.

Ipak, promenljiva lista artikala koji su zabranjeni za uvoz u Gazu izaziva najviše čuđenje, kako međunarodne javnosti, tako i samih žitelja Gaze.

Prodavci u centru Gaze, kako prenosi izveštača Tajma, šale se sa tim koja je dozvoljeno da se uveze roba, poput sapuna za lice i jogurta sa niskim procentom masnoće, dok su kao luksuzna roba zabranjeni za uvoz korijandar i instant kafa. Druge stvari, kao šti su smrznuti losos, nikad nisu dolazili u Gazu pre blokade, dok sada stižu u značajnim količinama, svedoči jedan od prodavaca.

Prema podacima Agencije UN za palestinske izbeglice lista artikala koji su u različitim pokušajima bila zabranjena za uvoz uključuje sijalice, sveće, šibice, knjige, muzičke instrumente, odeću i obuću (dozvoljeni u martu 2010), čokolada, muskatni oraščići, lešnik, šampon i regenerator za kosu. Mnogi drugi proizvodi, od automobila do kompjutera i frižidera, u principu su zabranjeni. Kriterijumi za uvoz su tako čudni tako da je, na primer, dozvoljeno sušeno meso i tunjevina, ali ne i sušeno voće, kao i što je dozvoljena mineralna voda ali ne i voćni sokovi. Ipak, u toku uobičajene sedmice u maju, Izrael je dozvolio uvoz oko 14.069 tona hrane, lekova i drugih potrepština u Gazu.

Premda podaci Agencije UN za palestinske izbeglice navode da 80 odsto domaćinstava zavisi od neke vrste pomoći u hrani, strani izveštači prenose da žitelji Gaze lako kažu da neće nikad biti gladi, ali dodaju da to ne oslikava najbolje njihov kvalitet života.

Kako prenosi izveštač „Vašington posta”, Šaban, jedan od radnika u Gazi, kaže da je nekad zarađivao i do 100 dolara dnevno, da je pušio „malboro” i da je svakih dva meseca išao na odmor u Egipat.

„Sada vidim ljude koji deset sati dnevno kopaju kamenje za pet dolara”, kaže Šaban.

Pre 2007. godine, iz Gaze se mesečno izvozilo 750 kamiona nameštaja, prehrambenih proizvoda, tekstila i poljoprivrednih proizvoda, što im je dnevno donosilo pola miliona dolara. Danas samo neuporedivo manji broj kamiona jagoda i cveća uspeva da izađe iz granice Gaze.

Uprkos izraelskoj blokadi, sve što nedostaje poprilično uspešno se švercuje kroz podzemnu mrežu koja broji stotine tunela ispod granice između Egipta i Gaze. Tunelima, od kojih su neki tolike širine da je moguće motorom ili čak automobilom ući u njega, doprema se sve. Od čokolade, preko motora i goriva za putnička vozila do oružja (koje je jedan od razloga za blokadu) – sve za život i smrt stiže tunelima. Da krijumčarenje oružja tunelima nije suzbijeno priznao je čak i izraelski premijer, dodavši ipak da bi bilo još gore da nema blokade vazdušnih, kopnenih i vodenih puteva.

----------------------------------------------

Hamasov porez na švercovane cigarete

Žitelji Gaze, ne samo što su ljuti na Izrael i njegovu blokadu, već su od prošlog meseca poprilično besni i na vladajući Hamas koji im je nametnuo porez na pušenje. Naime, suočen sa velikim finansijskim teškoćama Hamas je odlučio da uvede porez na cigarete koje se tunelima švercuju iz Egipta u Gazu tako da se sad na svaku paklicu plaća porez od tri šekela (60 evrocenti), što je cenu paklice cigareta podiglo za 60 odsto.

N. Radičević