Pšenica ugrožena, neophodne mere države

Novi Sad – Obim i kvalitet ovogodišnje žetve pšenice u Srbiji ne mogu se pouzdano predvideti: još nisu sagledane ni posledice dugog kišnog perioda, a u međuvremenu su naišli tropski dani, za koje stručnjaci smatraju da su nova elementarna nepogoda. Ako se zna da je setva po obimu bila simbolična, na svega 484.840 hektara, od toga u žitnici Vojvodini na 248.448 hektara, onda će u silose zaista stići manje hlebnog zrna.

Visoke temperature skraćuju nalivanje zrna, biljka počinje da žuti, prestaje vegetacija i to dovodi do prevremene i slabe žetve. Ukoliko toplotni udar na žitnim poljima potraje još pet-šest dana, žetva ječma počeće oko 20. juna, a žetva pšenice do kraja ovog meseca – procenjuje profesor dr Miroslava Maleševića s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Profesor objašnjava da je u ovom trenutku u toku nalivanje zrna. Kada su temperature iznad 24 do 26 stepeni danju i iznad 12 do 14 stepeni noću, formiranje zrna ide ubrzano, biljka troši za opstanak svoje materije, a s temperaturom od 35 stepeni, taj proces je veoma ubrzan i dovodi do drastičnog pada prinosa.

Razvoj biljaka ne ugrožavaju samo vremenske neprilike, već i najezda bolesti (crne fleke na klasu, prazno zrno...).

Malešević ističe da su pojedina pšenična polja zahvaćena jakim gljivičnim oboljenjima koja uništavaju zrno (fuzarijum), što se sada ne može sprečiti upotrebom hemijskih sredstava. Sve sorte su osetljive na ovu bolest, zbog čega su stručnjaci savetovali blagovremenu zaštitu. Situaciju bi nešto mogle da poprave hladnije noći i sunčani dani, što bi usporilo širenje bolesti.

Procenjuje se da je zbog nabujalih reka i pojave podzemnih voda u Vojvodini poplavljeno oko 10.000 hektara pšenice, najviše u Banatu. Polja su prenatopljena i gotovo svuda se mogu videti takozvana „vodena ogledala”.

Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine upozorio je ovih dana državnu administraciju da će predstojeća žetva pšenice u Srbiji biti drugačija od svih ranijih. Zadrugari predlažu da se što pre utvrde državne mere za otkup i skladištenje zrna pšenice, kao i da mlinari ponude otkupnu cenu, a država podsticaje za izvoz.

Savez će, uskoro, javno objaviti ovogodišnje troškove proizvodnje pšenice. Najniža cena koja bi zadovoljila ratare bila bi 14 dinara, a za ekstrakvalitet 23 dinara po kilogramu.

Srbija, inače, između dve žetve za proizvodnju hleba potroši oko 920.000 tona pšenice. S neophodnim zalihama prehrambenu sigurnost obezbeđuje letinom od 1,2 miliona tona. Državne robne rezerve imaju na lageru oko 110.000 tona pšenice.

M. Mijušković