Evropski monsun

Jedna od značajnih osobenosti klime našeg područja su majske i junske kiše. Taj kišni period predstavlja zajedničku karakteristiku klime cele istočne i centralne Evrope. Ova klimatska karakteristika je odraz još nedovoljno proučenog evropskog monsuna.

Monsun je tim atmosferske cirkulacije uslovljene razlikama u zagrevanju i hlađenju kopna i mora. Najpoznatiji je indijski monsun koji je uslovljen razlikama u zagrevanju Indijskog potkontinenta i Indijskog okeana u toku godine.

Evropski monsun nastaje tako što se u proleće evropski kontinent zagreva mnogo brže od površine severnog Atlantika. Temperaturna razlika je najveća u maju. Ona uslovljava razliku u pritisku vazduha koji je u to vreme u proseku veći iznad severnog Atlantika nego iznad Evrope. To dovodi do pojačanih prodora svežijih i vlažnijih vazdušnih masa sa Atlantika na evropski kontinent, koji donose osveženje i povećane padavine.

U jesen se kopno Evrope brže hladi od površine severnog Atlantika. Temperaturna razlika je najveća krajem decembra i početkom januara. Depresije vazdušnog pritiska povremeno se pojavljuju iznad severnog Atlantika i premeštaju na evropski kontinent. Međutim, depresija koja krajem decembra dospe do obala zapadne Evrope uvuče u svoju cirkulaciju znatno hladniji vazduh iz severnih delova Evrope.

Zbog velike temperaturne razlike između tog vazduha i vazduha sa severnog Atlantika koji u njoj cirkuliše, depresija se jako proširi, duže se održava i sporije pomera.

Pošto se takva depresija najčešće javlja oko Božića, ona je u narodu poznata kao „božićna depresija”. Na prednjoj strani te depresije struji topao vazduh iz nižih geografskih širina. On zahvata veći deo zapadne Evrope i dovodi do topljenja snežnog pokrivača koji se pre toga formirao.

Ta pojava je u narodu poznata kao „januarsko topljenje”. Ovakva atmosferska cirkulacija uslovljava maksimum padavina u decembru i januaru u oblasti zapadne Evrope.

Majske i junske kiše u srednjoj i istočnoj Evropi, a i u našim krajevima, dovode često do velikih poplava. Poznato je veliko izlivanje Dunava u junu 1965. godine kada je novosadski put pored Sremskih Karlovaca bio pod vodom, pa se moralo ići zaobilaznim padinama Fruške gore.

U maju ove godine su se izlile mnoge reke i potoci u Srbiji, a u više slučajeva padao je krupan grad. Međutim, sve štete koje prate majske i junske kiše su neuporedivo manje od koristi koje imaju poljoprivreda, vodosnabdevanje, hidroenergija i druge oblasti od ovih kiša. To pokazuje i poznata narodna izreka: „Kad je grad, nema glad”.

Kada izostane monsun, zavlada žega i jaka suša, kao što se to dogodilo početkom pedesetih.

U prilog prethodnog stanovišta govori i sledeća poznata anegdota. Posle završetka Prvog svetskog rata predsednik vlade Nikola Pašić, zbog velike nemaštine, poslao je ministra finansija Lazu Pačua u London da obezbedi zajam Srbiji. Nakon nekoliko dana ministar se javio: „Predsedniče, pregovori su vrlo teški i Englezi kažu da nisu u mogućnosti da nam daju zajam”. Pašić je odgovorio: „Lazo, bez zajma se ne vraćaj, jer ćemo pomreti od gladi”.

Posle izvesnog vremena Paču se ponovo javio: „Predsedniče, ništa nisam uspeo, šta dalje da radim”: Pašić je odgovorio: „Lazo, ovde je pala dobra majska kiša, vraćaj se zajam nam više nije potreban”.

Profesor Beogradskog univerziteta u penziji