Francuska - Urugvaj 0:0

Kejptaun, 11. juna – Dva bivša svetska prvaka, jedan koji se nada da bi kao i na prošlom svetskom prvenstvu, kada je stigao do finala, mogao i u Južnoj Africi da osvetla obraz, i drugi, koji već decenijama živi od stare slave, podelili su plen u prvom megdanu. Okršaj Francuza i Urugvajaca je završen bez pogodaka (0:0), što i jednima i drugima ostavlja nadu da će biti bolje.

Istina, Urugvaj može da bude zadovoljniji i to iz dva razloga. Prvo, ionako nije bio favorit u ovom dvoboju. Njegova reprezentacija odavno podseća na veterana, koji se bori svim srcem, ali njegovi mišići su odavno omlitaveli. Nekad beše strah i trepet, nekad beše i svetski prvak, međutim, nikako da nađe eliksir mladosti i da vrati 1930. ili 1950. kada je bio svetski prvak.

Drugo, poslednjih desetak minuta je igrao s igračem manje. Lodeiro je ušao u 62. minutu i za nešto više od četvrt sata „zaradio” je dva žuta kartona, pa je posle ovog drugog dobio i crveni u 80. Tako će biti upisan kao prvi igrač koji je isključen na svetskom prvenstvu u Africi.

Lopta je mnogo više bile kod Francuza. Mučili su i nju, i protivnika, i sebe, jer su hteli da pobede, ali nisu znali kako. Ipak, imali su nekoliko pokušaja, koji su mogli i da im uvećaju kapital na početku XIX svetskog prvenstva.

U šestom minutu je Riberi odlično prodro po levoj strani i po zemlji oštro ubacio loptu na peterac, ali je Govu promašio gol, iako je to bilo teže, nego da pogodi mrežu.

Mladi urugvajski golman je na najozbiljnijem ispitu bio kada tako nešto ništa nije nagoveštavalo. Bio je dosuđen slobodan udarac za Francusku u 18. minutu gotovo na aut-liniji, a Gurkif je odatle pucao toliko precizno da je Muslera morao da zapliva kroz vazduh da bi krajnjim naporom sprečio neprijatno iznenađenje.

(/slika2)Francuzi su potom izgubili preduzimljivost i mada su gotovo sve vreme bili na protivničkoj polovini nisu nikako nalazili način da stvore iole ozbiljniju priliku. Tek u poslednjih deset minuta, kad su imali igrača više, pojačali su opsadu urugvajske tvrđave, međutim sem uzdaha da je moglo bolje nisu ništa postigli.

Urugvajci su se uzdali u Forlana i Suareza u napadu. Drugi nije ništa uradio, a prvi je nešto pokušavao, ali, što se kaže, nije imao s kim da igra. U 16. minutu je zapretio šutem s ivice šesnaesterca, a u 71. je mogao mnogo opasnije da ugrozi francuski gol, međutim, šutirao je tako da golman nije morao ni prstom da mrdne.

Uzgred rečeno, kad je imao priliku da uhvati loptu, i to u potpuno bezopasnoj situaciji, Loris je bio toliko nespretan da mu je ona ispala iz ruku i krenula u korner. Francuski golman je pojurio za njom, uhvatio je, ali ga je inercija sprečila da je zadrži u igralištu. To ga nije zbunilo za razliku od pomoćnog sudije koji ga je pustio da se vrati s loptom u igru umesto da pokaže na korner za Urugvajce.

Kad se ima u vidu da se na ovakvim takmičenjima svi boje prve utakmice, jer niti znaju svoje mogućnosti, niti su videli šta protivnik može, obično u lov ide s praznim puškama, onda obe ekipe mogu da budu zadovoljne bodom koji su izneli s igrališta. Ni Francuzi, ni Urugvajci nisu bili voljni da bez preke potrebe zapnu malo više, a nisu imali nijednog igrača koji bi imao svoj dan. Bilo je tu i tamo pojedinačnih pokušaja, ali sve je to bilo za – ostav. Ali, pošto je i meč pre njihovog završen bez pobednika, meta je ista, a i rastojanje.

Tabela