Француска - Уругвај 0:0

Кејптаун, 11. јуна – Два бивша светска првака, један који се нада да би као и на прошлом светском првенству, када је стигао до финала, могао и у Јужној Африци да осветла образ, и други, који већ деценијама живи од старе славе, поделили су плен у првом мегдану. Окршај Француза и Уругвајаца је завршен без погодака (0:0), што и једнима и другима оставља наду да ће бити боље.

Истина, Уругвај може да буде задовољнији и то из два разлога. Прво, ионако није био фаворит у овом двобоју. Његова репрезентација одавно подсећа на ветерана, који се бори свим срцем, али његови мишићи су одавно омлитавели. Некад беше страх и трепет, некад беше и светски првак, међутим, никако да нађе еликсир младости и да врати 1930. или 1950. када је био светски првак.

Друго, последњих десетак минута је играо с играчем мање. Лодеиро је ушао у 62. минуту и за нешто више од четврт сата „зарадио” је два жута картона, па је после овог другог добио и црвени у 80. Тако ће бити уписан као први играч који је искључен на светском првенству у Африци.

Лопта је много више биле код Француза. Мучили су и њу, и противника, и себе, јер су хтели да победе, али нису знали како. Ипак, имали су неколико покушаја, који су могли и да им увећају капитал на почетку XIX светског првенства.

У шестом минуту је Рибери одлично продро по левој страни и по земљи оштро убацио лопту на петерац, али је Гову промашио гол, иако је то било теже, него да погоди мрежу.

Млади уругвајски голман је на најозбиљнијем испиту био када тако нешто ништа није наговештавало. Био је досуђен слободан ударац за Француску у 18. минуту готово на аут-линији, а Гуркиф је одатле пуцао толико прецизно да је Муслера морао да заплива кроз ваздух да би крајњим напором спречио непријатно изненађење.

(/slika2)Французи су потом изгубили предузимљивост и мада су готово све време били на противничкој половини нису никако налазили начин да створе иоле озбиљнију прилику. Тек у последњих десет минута, кад су имали играча више, појачали су опсаду уругвајске тврђаве, међутим сем уздаха да је могло боље нису ништа постигли.

Уругвајци су се уздали у Форлана и Суареза у нападу. Други није ништа урадио, а први је нешто покушавао, али, што се каже, није имао с ким да игра. У 16. минуту је запретио шутем с ивице шеснаестерца, а у 71. је могао много опасније да угрози француски гол, међутим, шутирао је тако да голман није морао ни прстом да мрдне.

Узгред речено, кад је имао прилику да ухвати лопту, и то у потпуно безопасној ситуацији, Лорис је био толико неспретан да му је она испала из руку и кренула у корнер. Француски голман је појурио за њом, ухватио је, али га је инерција спречила да је задржи у игралишту. То га није збунило за разлику од помоћног судије који га је пустио да се врати с лоптом у игру уместо да покаже на корнер за Уругвајце.

Кад се има у виду да се на оваквим такмичењима сви боје прве утакмице, јер нити знају своје могућности, нити су видели шта противник може, обично у лов иде с празним пушкама, онда обе екипе могу да буду задовољне бодом који су изнели с игралишта. Ни Французи, ни Уругвајци нису били вољни да без преке потребе запну мало више, а нису имали ниједног играча који би имао свој дан. Било је ту и тамо појединачних покушаја, али све је то било за – остав. Али, пошто је и меч пре њиховог завршен без победника, мета је иста, а и растојање.

Табела