Više svetla na kraju tunela

Rast in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje u apri­lu za 3,8 od­sto u po­re­đe­nju s pret­hod­nim me­se­com, is­tra­ži­va­či „Ma­kro­e­ko­nom­skih ana­li­za i tren­do­va” Eko­nom­skog in­sti­tu­ta pro­tu­ma­či­li su sa­mo kao mo­gu­ći na­go­ve­štaj„ma­lo sve­tla na kra­ju tu­ne­la”. U tom trač­ku ne­ki, pre sve­ga pri­pad­ni­ci po­li­tič­ke eli­te na vla­sti, opet su vi­de­li ši­rom otvo­re­na vra­ta iz­la­ska iz kri­ze.

Po­sle dra­ma­tič­ne 2009, ko­ja je ume­sto pla­ni­ra­nog ra­sta bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da od se­dam od­sto do­ne­la pad od 2,9 pro­ce­na­ta, dok je uči­nak ono­ga što je osta­lo od srp­ske in­du­stri­je bio ma­nji za 12,1 od­sto, a broj ne­za­po­sle­nih po­ve­ćan za oko 150.000, sva­ki bo­lji­tak je do­bro­do­šao i ljud­ski je na­da­ti mu se.

Ali, da li to ma­lo sve­tla u tu­ne­lu za­i­sta na­go­ve­šta­va bo­lje da­ne?

Na pred­sta­vlja­nju po­sled­njeg bro­ja MAT-a, nje­gov ured­nik Sto­jan Sta­men­ko­vić na­gla­sio je da je s na­ve­de­nim april­skim po­ve­ća­njem opa­da­ju­ći trend do­pri­no­sa in­du­stri­je ovo­go­di­šnjem bru­to do­ma­ćem pro­iz­vo­du sa­mo za­me­njen stag­nant­nim. Dru­gim re­či­ma, pad je za­u­sta­vljen. Ali, do­dao je – ima na­go­ve­šta­ja da bi u na­red­nim me­se­ci­ma mo­žda mo­gao da usle­di la­ga­ni rast.

Dve pe­ti­ne ukup­nog pri­ra­šta­ja in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje u apri­lu sti­glo je od elek­tro­pri­vre­de i sek­to­ra va­đe­nja ru­da i ka­me­na. Pro­iz­vod­nja stru­je bi­la je ve­ća za 27, a va­đe­nje ru­da i ka­me­na za 33 od­sto, u če­mu je ugalj na­me­njen ter­mo­e­lek­tra­na­ma pred­nja­čio.

– Šest od osam naj­ve­ćih obla­sti ko­je re­dov­no pra­ti­mo i ko­je za­hva­ta­ju 55 od­sto ukup­ne in­du­stri­je, od­no­sno vi­še od 75 od­sto pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je, do­ne­lo je 47 od­sto ukup­nog de­se­zo­ni­ra­nog pri­ra­šta­ja pro­iz­vod­nje u apri­lu – ka­že Sta­men­ko­vić. – Od pre­o­sta­le dve, pro­iz­vod­nja osnov­nih me­ta­la je osta­la na ni­vou iz mar­ta, dok je opa­la iz­da­vač­ka de­lat­nost, štam­pa­nje i re­pro­duk­ci­ja sni­mlje­nih za­pi­sa. Ipak, u svim obla­sti­ma u ko­ji­ma je pro­iz­vod­nja u apri­lu po­ra­sla, de­se­zo­ni­ra­ni pri­ra­šta­ji su bi­li zna­čaj­ni, sem u pre­hram­be­noj in­du­stri­ji.

April­skom oži­vlja­va­nju in­du­stri­je do­pri­ne­la su i po­ve­ća­nja pro­iz­vod­nje me­di­cin­skih, pre­ci­znih i op­tič­kih in­stru­me­na­ta, sa­o­bra­ćaj­nih sred­sta­va, pre sve­ga va­go­na, či­ji je udeo, do­du­še, ma­li. Pro­iz­vod­nja odev­nih pred­me­ta je ta­ko­đe za­be­le­ži­la zna­tan rast.

Sve u sve­mu, is­ti­ču ana­li­ti­ča­ri MAT-a, april­ski rast pro­iz­vod­nje u in­du­stri­ji ni­je po­sle­di­ca sa­mo br­zog ra­sta u jed­noj ili dve obla­sti, već je za­be­le­žen u ukup­no 17 od 29 obla­sti. I to, ta­ko­đe, ohra­bru­je.

Na oprez u pro­ce­ni pri­vred­nih kre­ta­nja na po­čet­ku go­di­ne ape­lu­ju i auto­ri „Kvar­tal­nog mo­ni­to­ra” Fon­da za raz­voj eko­nom­ske na­u­ke. Oni ni­su ana­li­zi­ra­li re­zul­ta­te pri­vred­nih kre­ta­nja u apri­lu, ali u po­sled­njem bro­ju nji­ho­vih ana­li­za pr­vog tro­me­seč­jaoce­nju­ju da je tem­poopo­rav­kapri­vre­debiosporidanemo­žedaza­u­sta­vipadza­po­sle­no­sti i re­al­nihbu­džet­skihpri­ho­da.

In­du­strij­ska pro­iz­vod­nja je u pr­va tri me­se­ca 2010. za­be­le­ži­la me­đu­go­di­šnji rast od 2,8 od­sto, ali to re­la­ti­vi­zu­je po­da­tak da je u pr­vom kvar­ta­lu 2009. za­be­le­žen pad od čak 17 pro­ce­na­ta. Kad se is­klju­či uti­caj se­zo­ne, u pr­vom tro­me­seč­ju je za­be­le­žen pad in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje u od­no­su na po­sled­nja tri me­se­ca pret­hod­ne go­di­ne, ali ana­li­ti­ča­ri „Kvar­tal­nog mo­ni­to­ra” ni­su is­klju­či­li mo­guć­nost iz­ve­snih po­bolj­ša­nja, ko­ja su se, su­de­ći po zva­nič­noj sta­ti­sti­ci, do­go­di­la već u apri­lu.

Sa­ša Đo­go­vić, sa­rad­nik In­sti­tu­ta za tr­ži­šna is­tra­ži­va­nja, rast in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje u pr­va če­ti­ri me­se­ca ove go­di­ne sma­tra po­sle­di­com po­nov­nog po­čet­ka ra­da fa­bri­ka ko­je ni­su ra­di­le u ve­ćem de­lu pro­šle go­di­ne, a dr­ža­va ih je po­kre­nu­la fi­nan­sij­skom in­jek­ci­jom iz bu­dže­ta. Reč je o „Pe­tro­he­mi­ji” i „Azo­ta­ri” u Pan­če­vu, „Srp­skoj fa­bri­ci sta­kla” u Pa­ra­ći­nu, Me­ta­lur­sko-sir­ćet­ni kom­pleks u Ki­kin­di, a pro­ra­dio je i deo „Za­sta­ve”.

– Tom po­ve­ća­nju pro­iz­vod­nje do­pri­neo je i rast ino­stra­ne tra­žnje, ali još ne­ma kva­li­ta­tiv­nih po­ma­ka u pri­vred­noj struk­tu­ri, pa osta­je da se vi­di ka­ko će ti ka­pa­ci­te­ti ra­di­ti bez fi­nan­sij­ske po­mo­ći dr­ža­ve – ka­že Đo­go­vić. – Na osno­vu april­skog ra­sta ni­su mo­gu­ća pred­vi­đa­nja na du­ži rok.

Lju­bo­drag Sa­vić, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, ta­ko­đe uka­zu­je da o du­go­roč­nim ten­den­ci­ja­ma kre­ta­nja in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje ni­je mo­gu­će za­klju­či­va­ti na osno­vu po­da­ta­ka iz jed­nog me­se­ca, pa ni na osno­vu tro­me­seč­nih i če­tvo­ro­me­seč­nih po­ka­za­te­lja.

– Dra­ma­ti­čanpadsto­pera­stain­du­strij­skepro­iz­vod­njeu 2009. go­di­niod čak 12,1 od­stoni­je po­sle­di­ca sa­mo svet­ske fi­nan­sij­ske i eko­nom­ske kri­ze – ka­že Sa­vić. – Ona je srp­skoj in­du­stri­ji sa­mo za­da­la ko­na­čan uda­rac ko­ji je obo­rio na ko­le­na. Pret­ho­di­le su me­đu­na­rod­nesank­ci­jeibom­bar­do­va­nje, aliipri­me­napo­gre­šnogmo­de­lapri­va­ti­za­ci­je, či­je ćese ka­ta­stro­fal­nepo­sle­di­cejoš du­goose­ća­ti. Rastin­du­strij­skepro­iz­vod­njeod 2,8 od­stoupr­vatrime­se­ca 2010. uod­no­sunaistipe­ri­od 2009. jene­do­vo­ljan. Ona je u pr­vom tro­me­seč­ju bi­lani­žaza čak 17 od­stouod­no­sunaistikvar­tal 2008. go­di­ne.

Do­dat­ni rast in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje u apri­lu, ko­jim je, za­pra­vo, sa­mo za­u­sta­vljen njen da­lji su­no­vrat, još ne zna­či neo­p­ho­dan ubr­za­ni rast. Pre­ma re­či­ma dr Lju­bo­dra­ga Sa­vi­ća, za to je neo­p­hod­na ve­o­ma br­za pro­me­na mo­de­la raz­vo­ja iz 2001. go­di­ne. Na­sta­vi­mo li po sta­rom, ka­že on, tre­ba­ćenamde­ce­ni­jedado­stig­ne­moni­voin­du­strij­skepro­iz­vod­njeizda­le­ke 1990. go­di­ne.

Pret­hod­no tre­ba do­sti­ći ni­vo iz 1998.

A. Mi­ka­vi­ca

----------------------------------------

Ma­nje ne­za­po­sle­nih

Da li je Sr­bi­ja iza­šla iz kri­ze po­u­zda­no će se zna­ti kra­jem av­gu­sta ili po­čet­kom sep­tem­bra ove go­di­ne, ka­da Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku ob­ja­vi po­dat­ke o kre­ta­nju bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da od apri­la do kra­ja ju­na, sma­tra dr Mla­đen Ko­va­če­vić. Kri­za će bi­ti iza nas ako u pr­vom kvar­ta­lu ove go­di­ne bru­to do­ma­ći pro­iz­vod Sr­bi­je bu­de ve­ći ne­go u če­tvr­tom kvar­ta­lu pro­šle i pod uslo­vom da u dru­gom kvar­ta­lu te­ku­će go­di­ne bu­de ve­ći ne­go što je bio u pr­vom.

Po­u­zdan po­ka­za­telj da je kri­za pro­šla za ne­ke eko­no­mi­ste bi­će po­da­tak da je broj za­po­sle­nih po­čeo da se po­ve­ća­va. Pre­ma po­da­ci­ma Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje, uku­pan broj ne­za­po­sle­nih u Sr­bi­ji kra­jem apri­la 2010. iz­no­sio je 772.184 li­ca, što pred­sta­vlja po­ve­ća­nje od 1,2 u od­no­su na isti me­sec pret­hod­ne go­di­ne. U po­re­đe­nju sa sta­njem u mar­tu 2010. broj ne­za­po­sle­nih u apri­lu je sma­njen za 0,8 od­sto. Sto­pa re­gi­stro­va­ne ne­za­po­sle­no­sti za april iz­no­si 27,13 pro­cen­ta i ni­ža je u od­no­su na mart, ka­da je bi­la 27,29 od­sto.

-----------------------------------------------------------------

Ve­ći iz­voz i uvoz za pre­ra­du

Iz­voz ro­be od po­čet­ka ja­nu­a­ra do kra­ja ma­ja vre­deo je ne­što vi­še od dve mi­li­jar­de evra, što za 18,1 od­sto vi­še u od­no­su na isti pe­ri­od pret­hod­ne go­di­ne. Uvoz ro­be je vre­deo 3,72 mi­li­jar­de evra, što je ma­nje za 2,1 od­sto ne­go u istom pe­ri­o­du la­ne, pa je i de­fi­cit od 1,67 mi­li­jar­di evra ma­nji za 19,2 od­sto.

Po­kri­ve­nost uvo­za iz­vo­zom u pr­va če­ti­ri me­se­ca iz­no­si­la je 55 od­sto. U istom pe­ri­o­du la­ne 45,6, ali je u apri­lu pre­ma­ši­la 66 pro­ce­na­ta.

Sta­men­ko­vić je uka­zao da na bla­gi opo­ra­vak in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje u na­red­nim me­se­ci­ma uka­zu­je i ta­ko­đe bla­gi rast uvo­za pro­iz­vo­da za pre­ra­du u apri­lu (vi­še od tre­ći­ne ukup­nog uvo­za).