Prva gitara sveta

Ako će se po ne­če­mu pam­ti­ti ne­de­lja za na­ma, to mo­ra bi­ti kon­cert ko­ji je 9. ju­na odr­žan u „Be­o­grad­skoj are­ni“. Odav­no ni­je vi­đe­na ta­kva gu­žva u Are­ni kao za kon­cert Eri­ka Klep­to­na i Sti­va Vin­vu­da, dva mu­zič­ka vir­tu­o­za i dru­ga­ra iz gru­pe „Blajnd fejt“ ko­ji su pu­bli­ci pri­re­di­li ve­li­čan­stve­no ve­če. Ve­ći­na po­se­ti­la­ca tog ma­gič­nog kon­cer­ta, ko­jih je bi­lo pre­ko 16.000, pri­se­ti­li su se te ve­če­ri onih ču­ve­nih gra­fi­ta sa kra­ja še­zde­se­tih: „Klep­ton je Bog“.

Je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih umet­ni­ka da­na­šnji­ce, pri­li­kom tre­će po­se­te Be­o­gra­du, ni­je imao ni­ka­kve po­seb­ne zah­te­ve, uži­vao je še­ta­ju­ći gra­dom i sam je kon­tak­ti­rao s Go­ra­nom Bre­go­vi­ćem, že­le­ći da ga upo­zna jer se di­vi nje­go­voj mu­zi­ci. Že­lja mu se ostva­ri­la i dva da­na za­re­dom dru­žio se s Bre­go­vi­ćem.

Slav­ni mu­zi­čar, či­ja bli­sta­va ka­ri­je­ra tra­je go­to­vo če­ti­ri de­ce­ni­je,ro­đen je 30. mar­ta 1945. go­di­ne u en­gle­skom gra­di­ću Ri­pli­ju, kao de­te ma­lo­let­ne Pa­tri­še Mo­li Klep­ton i ka­nad­skog voj­ni­ka Edvar­da Fra­je­ra, ko­ji se pre nje­go­vog ro­đe­nja vra­tio u Ka­na­du, dok se Klep­to­no­va maj­ka pre­se­li­la u Ne­mač­ku, osta­viv­ši si­na svo­jim ro­di­te­lji­ma. Ta­ko je Klep­ton, ili Ri­ki ka­ko su ga zva­li, du­go ve­ro­vao da su mu ba­ka i de­ka ro­di­te­lji, a maj­ka se­stra. Iako je va­žio za ta­len­to­va­nog stu­den­ta Umet­nič­kog ko­le­dža King­ston, ka­da je pr­vi put vi­deo Dže­ri­ja Li Lu­i­sa na te­le­vi­zi­ji „od­le­pio“ je za mu­zi­kom i shva­tio šta že­li da ra­di.

Pro­sla­vio se u gru­pi „Jar­birds“, a ostrv­ska štam­pa ga je još ta­da pro­gla­si­la „vir­tu­o­zom na gi­ta­ri“. Ka­da je osno­vao bend „Krim“, go­vo­rio je:„Že­lim da za­poč­nem re­vo­lu­ci­ju u mu­zi­ci i šo­ki­ram lju­de“.

Svi­rao je i u „Blu­zbrej­ker­si­ma“, „Blajnd fej­tu“, a po­čet­kom se­dam­de­se­tih po­sve­tio se so­lo ka­ri­je­ri, ob­ja­viv­ši du­pli al­bum „Layla and Ot­her As­sor­ted Lo­ve Songs“. Je­dan od naj­ve­ćih hi­to­va „Layla“ in­spi­ri­san je bi­zar­nim lju­bav­nim tro­u­glom iz­me­đu Klep­to­na, Džor­dža Ha­ri­so­na i nje­go­ve su­pru­ge Pe­ti Bojd, ko­jom se ože­nio 1979. i raz­veo de­vet go­di­na ka­sni­je. To­kom bra­ka s Boj­do­vom, imao je dve ve­ze – sa Ivon Ke­li, ko­ja mu je ro­di­la ćer­ku Rut, i ita­li­jan­skom ma­ne­ken­kom Lo­ri del San­to, s ko­jom je do­bio si­na Ko­no­ra. U to vre­me po­stao je za­vi­snik od he­ro­i­na i na na­go­vor Pi­ta Ta­un­zen­da iz gru­pe „Hu“ pod­vr­gao se le­če­nju. Sa­mo što se „oka­nuo“ dro­ge, okre­nuo se al­ko­ho­lu, pa je po­no­vo za­vr­šio na le­če­nju, a tek su ga če­ka­le tra­ge­di­je. Naj­pre su 1990. u he­li­kop­ter­skoj ne­sre­ći po­gi­nu­li nje­go­vi bli­ski pri­ja­te­lji, me­đu nji­ma i ču­ve­ni gi­ta­ri­sta Sti­vi Rej Von, i to u je­ku za­jed­nič­ke tur­ne­je, a sa­mo go­di­nu da­na ka­sni­je Klep­to­nov sin Ko­nor pao je s 53. spra­ta obla­ko­de­ra na Men­het­nu. Po­sve­tio mu je ču­ve­nu pe­smu „Te­ars in He­a­ven“. Ka­da je kra­jem de­ve­de­se­tih upo­znao sa­da­šnju su­pru­gu Me­li­ju Me­ke­ne­ri, s ko­jom je do­bio tri ćer­ke, vra­ti­la mu se ve­ra u ži­vot!

U i 65. go­di­ni ne­u­mo­ran je, jer mo­guć­nost ba­vlje­nja mu­zi­kom do­ži­vlja­va kao luk­suz:

„Ne ma­ni­pu­li­šem mu­zi­kom, već joj slu­žim. Ra­dost ko­ju mi pru­ža je raz­log što to­li­ko du­go op­sta­jem.“

Je­le­na Ko­pri­vi­ca