KAŽNjAVANjE ZDRAVOG RAZUMA

Ekonomske mere koje Srbija primenjuje u borbi protiv krize usmerene su ka spasavanju zaduženih građana, preinvestiranih preduzeća kao i banakapoverilaca. Ovo je model koji će svako odgovorno ponašanje pretvoriti u naivnost, a zatim ga kazniti.

Najveći gubitnici ovakvog ekonomskog modela su građani koji se ponašaju razumno, oni koji se prostiru samo koliko guber dopušta, oni koji se ne zadužuju i ne nasedaju jeftinim obećanjima o budućnosti u ružičastom. Račun za tuđe greške se ispostavlja i njima, i nad njihovim zdravim razumom ludost danas odnosi pobedu. Radi se o globalnom trendu, ali to je slaba uteha.

Kada Narodna banka Srbije (NBS) interveniše na deviznom tržištu, ona efektivno pomaže dužnike i njihove kreditore. Dužnici koji kupuju evre da bi otplaćivali dugove dobijaju ih tako po nižoj ceni od one koju bi plaćali da intervencije nije bilo. Problem je u tome što srpska ekonomija ne stvara devizne viškove, pa NBS arči sredstva koja je pozajmila i koja se moraju vratiti. U konačnom ishodu sve to ide na teret budžeta, dakle na teret svih građana Srbije. Samo na devizne intervencije od decembra do sredine juna NBS je potrošila gotovo 1,3 milijarde evra. Koliko je to kilometara puteva ili pruga, koliko je to bolnica ili narodnih kuhinja?

Intervencije NBS nisu dovoljne da zaustave kreditni kolaps, pa država od prošle godine subvencioniše kredite privredi. Tako se budžetska sredstva prelivaju bankama, pomažući i njih i preduzeća dužnike. Da subvencija nema, preduzeća i banke bi bile prinuđene da podele gubitke i odgovornost zajedničkih loših odluka. Subvencionisanje kredita taj proces nepotrebno odlaže, a troškovi pogrešnih privatnih odluka sada se delom prebacuju na budžet. Uzgred, mora biti da među dužnicima koji rado koriste budžetske subvencije ima i onih koji nerado plaćaju poreze srpskom budžetu.

Drugi program, subvencionisanje kredita građanima, koji je u toku, najavljen je kao pomoć privredi, kao tobožnji kejnzijanski mehanizam koji će kroz potrošačke kredite podstaći tražnju za domaćom robom. Ako su objavljeni podaci tačni, samo dva odsto odobrenih kredita je utrošeno za te svrhe. Sve ostalo je završilo u gotovinskim kreditima.

Građani su uzeli gotovinske pozajmice kako bi pod povoljnijim uslovima vratili stare devizne (indeksirane) kredite, kako bi kupili devize i izneli ih iz zemlje finansirajući letovanja, ili da bi kupili uvoznu robu. Sa dobijenim novcem trči se i do prve menjačnice – mnogi su dobro uočili da je ovim otvoren i veliki prostor za devizne špekulacije i za igru protiv dinara. Ovo nije kejnzijanska politika, ovo je ruganje Kejnzu.

Svi subvencionisani krediti finansiraju se iz budžeta koji je u stalnom minusu i čija su sudbina i budućnost ponovo deficit. Kada je budžet u deficitu, a u deficitu je istovremeno i platni bilans, tada se svako subvencionisanje kredita efektivno vrši samo iz sredstava koja se pozajmljuju u inostranstvu. Sve što je pozajmljeno mora se vratiti u godinama koje dolaze, i o tome je Međunarodni monetarni fond već počeo da se stara. Jedini način na koji se krediti mogu vratiti je kroz neprekidno smanjivanje budžetskih rashoda i kroz povećavanje poreza.

Smanjenje budžetskih rashoda će značiti realni pad penzija ili u najboljem slučaju njihovu stagnaciju. Smanjivaće se i davanja za zdravstvo, za prosvetu, nauku, kulturu, vojsku, ali i za investicije. Ceh ovakvog smanjivanja budžetske potrošnje indirektno plaćaju svi kroz sve niži nivo i kvalitet usluga, kroz sve niži životni standard i socijalnu zaštitu, kroz porast korupcije. I porezi će neminovno rasti, najverovatnije porez na dodatu vrednost i imovinu, i ponovo će biti pogođeni svi. Teret će solidarno podneti i oni koji su se ponašali odgovorno, kao i oni drugi.

Zarad sadašnjosti potrošena je prošlost i prodato je gotovo sve što se moglo prodati. Kako to nije dovoljno, Srbija ubrzano troši i budućnost zadužujući se gde god može. Možda je zato najbolje da svi nezaduženi građani Srbije stanu u red za subvencionisane gotovinske kredite i tako sistem dovedu do apsurda. U opštoj ludosti i oni će profitirati, dok sistem bude tonuo sve dublje u dugove. Ako ništa drugo, korist i štete će biti ravnomernije i pravičnije raspoređene. Zarad mrvice pravde, neka bar svako uzme komad od budućnosti koja se danas nemilice troši.

www.nkatic.wordpress.com

finansijski konsultant