Dug je put od sira i kajmaka do turizma

Kragujevac – Jedno su potencijali, a drugo je poznata turistička destinacija! Ovom konstatacijom, izrečenom na nedavno završenom prvom Kongresu seoskog turizma u Kragujevcu, predsednik Evropske organizacije za standardizaciju kvaliteta smeštaja ruralnog turizma Klaus Erlih praktično je opisao i trenutno stanje srpskog seoskog turizma i mogućnosti njegovog razvoja.

Da li su za razvoj ruralnog turizma u Srbiji dovoljni samo kulturno-istorijsko nasleđe, čist vazduh, domaća kuhinja, ili su to samo potencijali koje tek treba staviti u funkciju? I kako su krediti, bez kojih je nemoguće proširiti smeštajne kapacitete i obezbediti neophodan komfor, teško dostupni onima koji bi da se bave ovim poslom?

Domaćim gostima, koji na jedvite jade sakupe nešto novca za porodični odmor na planini, u nekom seoskom domaćinstvu, kvalitet smeštaja možda i nije presudan, ali kako u srpsko selo privući zahtevnog „deviznog“ turistu koji, osim sira, kajmaka, pršute, vruće pogače i rakije, želi brčkanje u đakuziju posle šetnje u prirodi?

Administrativna teritorija grada Kragujevca obuhvata čak 64 sela, ali je u njima registrovano tek 11 domaćinstava za bavljenje ruralnim turizmom.

– Seoski turizam na teritoriji grada praktično funkcioniše tek od prošle godine. Osnovnu ponudu, koja podrazumeva smeštaj i obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti, treba nadgraditi. Reč je o lovnom, ribolovnom i sportskom turizmu. Međutim, za tako nešto treba izdvojiti dosta novca i raditi, pre svega, na edukaciji ljudi koji žele da se bave ovim poslom – kaže Jasmina Marković-Milenković, direktorka Turističke organizacije Kragujevca.

U Stragarima, Velikom Šenju, Čumiću, Kamenici i drugim kragujevačkim selima turizam je tek u povoju. Onima koji se bave tim poslom to je, uglavnom, dodatna delatnost, često zasnovana na improvizaciji koja ne donosi znatnije prihode.

Opština Knić je prva ušla „u vode“ seoskog turizma, pre svega zahvaljujući mogućnostima koje pruža Gružansko jezero. No, i u toj opštini za bavljenje ovim zahtevnim poslom registrovano je svega deset domaćinstava.

Jedno od njih je i domaćinstvo Damjana Tanasijevića. Vrata svoje kuće otvorio je gostima iz cele Srbije pre osam godina, pošto je ostao bez posla u „Zastavi“. Ne ide kako je planirao, budući da mu, kako kaže, nedostaje novac za proširenje kapaciteta.(/slika2)

– Imam 11 ležajeva, a da bi se posao isplatio treba mi bar 25. I još nešto, turizam mora da traje preko cele godine, a ne samo tokom leta. Razmišljam o kreditu, ali uslovi nisu baš tako povoljni – veli Tanasijević.

Nedaleko od Knića je i poznato selo Borač, koje je pre dve godine ugostilo aktere televizijske serije „Moj rođak sa sela“. Sa starom crkvom, rečicom, vrletima vulkanskog porekla i pitomim livadama, ovo selo može postati oaza srpskog seoskog turizma i jedna od najpoznatijih turističkih destinacija. Međutim, za takav iskorak neophodno je izgraditi daleko bolje puteve, a opština Knić nema novca za veće investicije u ovu oblast.

– Turizam zaista može da bude okosnica razvoja celog ovog kraja, ali za tako nešto neophodna je pomoć države, pre svega novčana – kaže predsednik opštine Borislav Busarac.

Osim što donosi ekonomsku korist, ruralni turizam, kako je rečeno na kongresu u Kragujevcu, igra važnu ulogu u očuvanju identiteta našeg sela, a razvoj ove privredne grane može sprečiti i odliv mladih. Strategija razvoja turizma, koja bi trebalo da bude završena do kraja ove godine, mogla bi da pruži odgovore na pitanja da li je država i koliko spremna da ulaže u ruralni turizam, po kome su prepoznatljive ne samo bogate evropske zemlje, već i one iz našeg najbližeg okruženja.

Brane Kartalović