Većina monaha, ipak, ostala na Kosmetu

Manje od četvrtine monaštva napustilo je nekoliko manastira Eparhije raško-prizrenske od februara ove godine, odnosno od odluke Svetog arhijerejskog sinoda da razreši upravljanja Eparhijom vladiku Artemija, do danas, kažu u Eparhiji raško-prizrenskoj. Prema njihovim podacima, od ukupno 176 monaha i monahinja njih oko 40 iz 11 manastira bez kanonskog otpusta nadležnog arhijereja, administratora Eparhije, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija otišlo je iz svojih svetinja. Manastir Sveti arhangeli kod Prizrena i Devine Vode kod Zvečana napustilo je celokupno bratstvo, odnosno šest monaha iz prizrenskog manastira i dvoje iz Devinih Voda. Najveći deo bratstva (10) sa tadašnjim igumanom Nikolajem napustio je Crnu Reku, ali su ostala tri monaha. Dan posle njihovog odlaska, imenovan je novi nastojatelj, sa kojim su došla još četiri brata, pa tako u Crnoj Reci sada ima ukupno osam monaha. Ostali odlasci su uglavnom bili pojedinačni, a monasi su napuštali manastire Banjsku (2), Sopoćane (3), Duboki Potok (2), Sočanicu (1), Bogorodicu Brainsku (2), s tim što ovaj manastir pripada Eparhiji niškoj. Kanonski otpust zatražilo je i nekoliko monahinja iz Gračanice (3), Končula (6) i Gorioča (2). Međutim, kako ističu u Eparhiji raško-prizrenskoj, otpust neće dobiti niko od njih jer nema kanonskih razloga da napuštaju svoje manastire.

„Niko ih ne tera ili zlostavlja ili vrši pritisak da menjaju svoju veru i slično, a razlozi koje navode nisu opravdani. Tačno je da vladika Artemije ne može da vodi brigu o monaštvu Eparhije kao što je to bio slučaj ranije, dok je bio eparhijski arhijerej i po dužnosti duhovni otac cele Eparhije. Ali, što se tiče ispovedanja i duhovnog savetovanja, svako lice to može da učini bilo gde, ali taj ispovednik ne može da se meša u unutrašnji život manastira bez saglasnosti episkopa ili igumana ili igumanije. Odluku Sabora prihvatio je i vladika Artemije i on nije pozvao monaštvo na odlazak, barem ne javno” – navodi se u pisanom odgovoru Eparhije raško-prizrenske na pitanja „Politike”.

Monasi su, naime, u nekoliko navrata javno objavljivali saopštenja u kojima su naveli da ne žele da ostanu u Eparhiji iz koje je proteran njihov duhovni otac, da tamo gde nema mesta za njega, nema ni za njih, kao i da „njegov glas čuju“ jer ih je vladika Artemije uveo u monaštvo i on je njihov duhovni pastir. Sa monasima je pošlo i oko 20 iskušenika, ali oni zvanično nisu članovi bratstva dok ne polože zavete, pa njima i ne treba otpust episkopa.

„Pošto monasi i monahinje ne mogu da napuste svoju eparhiju bez blagoslova niti da budu primljeni bez blagoslova drugde, njihov boravak van svojih manastira podleže crkvenim kanonima. Jedna grupa boravi na planini Jelici, a ostali su rasuti po privatnim kućama u raznim krajevima centralne Srbije, uključujući i Beograd. Na tim mestima nemaju blagoslov nadležnih episkopa i ne mogu redovno da učestvuju u životu Crkve” – objašnjavaju u Eparhiji raško-prizrenskoj.

Oni ističu da nijedan manastir neće biti napušten, da je reč o manjini monaštva koja je otišla, kao i da će ovih dana i Devine Vode, o kojima trenutno brine sveštenik, dobiti novo bratstvo i nastojatelja.

J. Čalija