Obama: Amerika mora da se „skine” s nafte

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 16. juna – Amerikanci ne vole da čuju kad im neko kaže da je njihova svemoćna nacija u nečemu bespomoćna, a naročito ako takva poruka dolazi od njihovog vrhovnog komandanta. To je glavni razlog zbog koga je Obamino sinoćnje obraćanje naciji, prvo iz predsedničkog Ovalnog kabineta, dočekano prilično hladno i zbog čega čak trećina nacije ne odobrava kako se on nosi sa ekološkom katastrofom u Meksičkom zalivu, izazvanu nekontrolisanim isticanjem nafte iz bušotine „Britiš petroleuma” koje traje već 57 dana, bez izgleda uskoro prestane.

Obama je zato neposrednu krizu, koju je sinoć ponovo opisao kao najveću industrijsku nesreću u američkoj istoriji, iskoristio za promociju svoje dugoročne energetske strategije – radikalnog zaokreta Amerike prema izvorima i korišćenju energenata koji su pogon njene ekonomije i njenog standarda. Drugačije rečeno, srž njegove poruke bio je da je poslednji čas da se nacija „skine” sa svoje energetske droge, zavisnosti od fosilnih goriva, odnosno nafte. „Tragedija koja se odvija na našoj obali je dosad najbolniji i najmoćniji podsetnik da je za ovu generaciju baš sada vreme da prigrli budućnost čiste energije”, apelovao je Obama, pošto je pre toga po četvrti put bio u poseti pogođenom regionu.

Upozorio je i da su posledice pasivnosti u tom pogledu danas očigledne i da Amerika sebi ne sme da dozvoli da zaostaje. „Zemlje kao Kina ulažu u industrije čiste energije i radna mesta koja bi morala da budu ovde, u Americi. Svakodnevno, mi šaljemo blizu milijardu dolara našeg bogatstva u strane zemlje, za njihovu naftu. A danas, kad pogledamo u zaliv, vidimo da je ceo jedan način života ugrožen pretećim oblakom sirove nafte.”

Obamin 18-minutni govor bio je na neki način intoniran i kao „objava rata”, u kojem su protivnici lobisti naftne industrije i korumpirani regulatori njegove sopstvene administracije, strani isporučioci energije i konzervativni političari. Štaviše, već na početku obraćanja, ekološku katastrofu u Meksičkom zalivu uporedio je sa glavnim američkim protivnikom danas, Al Kaidom.

Ali, sudeći prema prvim reakcijama i analizama, ovaj apel nije pao na plodno tlo: niko nije optimista da će njegov program dobiti neophodnu podršku u Senatu, pri čemu opozicija nisu samo republikanci, nego i pojedini senatori iz redove njegove Demokratske partije.

O tome da se kriza sa naftom pretvorila u zaista dramatičan, ne samo ekološki, nego i ekonomski i politički, problem svedoči već sama činjenica da je Obama govorio iz Bele kuće (predsednici se naciji po pravilu obraćaju poslanicama sa govornice Kongresa, pred oba doma). Govori iz Bele kuće dosad su držani samo u vreme velikih kriza: Kenedi se tako Amerikancima iz Ovalnog kabineta obratio kada su otkrivene sovjetske rakete na Kubi, a njegov prethodnik Džordž Buš u dva maha: u noći 11. septembra 2001. i 20. marta 2003. kada je Amerika izvršila invaziju na Irak.

Obama je sinoć imao i loših vesti: glavna je da će otklanjanje posledica štete potrajati „mesecima pa čak i godinama”. Upozorio je takođe i da „izlivanje nafte nije poslednja kriza sa kojom će se suočavati Amerika”.

Ova je ipak najaktuelnija. Pre Obaminog govora iznete su naime nove procene: da je posle namernog presecanja cevi da bi se deo nafte sproveo do tankera na površini, nekontrolisano curi čak do 60.000 barela dnevno – blizu 300 miliona litara. I da će potrajati, možda sve do avgusta, kada bi trebalo da budu obavljeni radovi na dve rezervne bušotine koje će zaustaviti šikljanje vrele nafte na ovoj.

Obama se danas sastao i sa direktorima BP – glavna tema je bila otvaranje posebnog računa na koji ova britanska multinacionalna korporacija treba da položi depozit, kojim ne bi upravljala ni ona ni američka administracija, već posebno, nezavisno telo. Ta sredstva, čiji iznos Obama nije pomenuo, ali se govori čak o 20 milijardi dolara, bila bi namenjena „blagovremenim i adekvatnim” nadoknadama za sve pogođene ovom krizom.

Reč je o velikoj svoti, koja je tri puta veća od novčanih rezervi BP, koji zbog ove nesreće svog pogona trpi enormnu štetu. Berzanska vrednost ove britanske multinacionalne korporacije (čijih je 40 odsto akcionara iz Amerike) već je gotovo prepolovljena u odnosu na onu od pre 20. aprila kada se dogodio udes na istraživačkoj platformi oko 80 kilometara od obale države Luizijana.

Ukupna vrednost svih njenih akcija je umanjena za preko 90 milijardi dolara. Koliko je to para nešto je shvatljivije kad se kaže da je to više od dvogodišnjeg bruto nacionalnog proizvoda Srbije: svega što se za 24 meseca kod nas proizvede ili kroz usluge razmeni.

M. Mišić