Cilj mi je da se osetite slobodnim

Jedna od najznačajnijih džez pevačica današnjice Di Di Bridžvoter, dama impresivne karijere, tokom koje je ovenčana najvećim priznanjima, zvezda mjuzikala na Brodveju, ali i na scenama Pariza i Londona, ponovo dolazi u Beograd. I to da bi ovdašnju publiku podsetila na prvu damu džeza – legendarnu Bili Holidej.

Posle 14 godina, svojim nastupom, 3. jula, otvoriće „Samertajm” festival u „Sava centru”. Ovoga puta, kako kaže, priprema nam veče za uživanje:

– Slavićemo muziku Bili Holidej i izvešću repertoar sa novog albuma „Eleonora Fagan: To Billie with Love from Dee Dee Bridgewater”. Želim da vas nasmejem, nateram na plač, da podstaknem mnogo emocija, želim da se izgubite u svojim mislima. Znate, ja sebe nazivam džez zabavljačicom. Volim da muziku učinim lakom, zabavnom, i da publika uvidi koliko mi na sceni uživamo. Moj cilj je da se ljudi posle koncerta osete slobodnim.

Novi album je više od posvete Bili Holidej?

Ovo je slavlje njene muzike, života. Ja sam već uradila dva tribjut albuma – Horasu Silveru i Eli Ficdžerald. Silver je, za mene, najveći džez kompozitor ikada. Obožavam njegovu muziku, a on mene smatra svojom muzom. Odrastala sam i uz muziku Ele Ficdžerald. Moja majka ju je slušala dok je bila trudna sa mnom, i ona se i danas kune da sam pre naučila da sketujem, nego da pričam. A u periodu od 20. do 27. godine života radila sam sa imenima kakva su Dizi Gilespi, Klark Teri, Ted Džons... Oni su na mene najviše uticali i od njih sam naučila da se ničega ne plašim!

Kao da Vas Bili Holidej prati kroz karijeru – tumačili ste je pre 14 godina u pozorišnom hitu „Lejdi Dej”, a sada joj odajete počast ovim albumom?

Kada sam na sceni, osećam kao da je Bili tu kraj mene. Dve godine sam je igrala u mjuziklu „Lejdi Dej” i danas umem da pričam i pevam kao ona. Ona je naša legenda, možda još važnija od Ele. Ona je prva pevačica koja je uspela da se probije i van sveta džeza. Uticala je na muzičare svih žanrova – popa, hiphopa, džeza...

Vaš prethodni album „Crvena zemlja” bio je inspirisan muzikom Malija. Otkud to?

 Iz moje želje da istražim svoje afričke korene. Moji preci su sasvim sigurno potekli iz regiona gde je danas Mali. Kada sam otišla tamo, shvatila sam koliko ličim na taj narod. Oni su čak počeli da pričaju sa mnom na njihovom bambara dijalektu. Ubeđivali su me da sam ja iz severnog plemena Pal koje je živelo u Sahari. I kad sam se sastala sa predsednikom Malija, on mi je odmah rekao: „Ti si, kao i ja, Pal!”

Živeli ste u Francuskoj. Da li je ta zemlja Vaš drugi dom?

Znate, Francuzi me prate gde god sam, evo nominovana sam za još jednu nagradu u toj zemlji. U Francuskoj sam upoznala i svog trećeg supruga, sa kojim sam najduže u braku. Prvi brak mi je trajao četiri i po godine, drugi osam godina, a sa Žan-Marijem Diranom sam u braku od 1991. godine.

Znači, Francuzi su najbolji muževi?

Uh, pa ne znam. Žan-Mari i ja smo trenutno rastavljeni. On živi u mom stanu u Parizu, koji nameravam da prodam u avgustu, i razvešćemo se. Ja sam pre tri godine odlučila da se vratim u Ameriku, da bih brinula o majci, a on da ostane u Francuskoj. Tako ne ide! Ali, obožavam Francusku, jedino ne volim njihovog predsednika.

A američkog?

Volim ga. Mislim da je svet očekivao od njega da bude novi Hrist spasitelj, a on mora da ispravlja greške svog prethodnika. Njegovo ime ne volim ni da izgovorim, zovem ga, izvinite na izrazu, idiotom. On je napravio ekonomski haos u celom svetu, omogućio je korporacijama da podivljaju, stvorio je među Amerikancima lažni strah da izađu iz svoje zemlje, i naterao ih da mrze Arape. A to su takve gluposti!

Koliko kao ambasador dobre volje pri Programu Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu možete da promenite nešto?

Mogu da podignem svest ljudi. U UN su toliko vredni – idu po selima širom sveta i pokušavaju da pomognu. A znate sa kim najviše sarađuju – sa ženama. Jer žene su te koje drže porodice na okupu, žele da nauče sve – od čitanja poezije do uzgajanja povrća. Mi smo te koje rađamo, podižemo decu, radimo sve – a naši partneri beže od odgovornosti, žele slobodu…

Jelena Koprivica