Циљ ми је да се осетите слободним

Једна од најзначајнијих џез певачица данашњице Ди Ди Бриџвотер, дама импресивне каријере, током које је овенчана највећим признањима, звезда мјузикала на Бродвеју, али и на сценама Париза и Лондона, поново долази у Београд. И то да би овдашњу публику подсетила на прву даму џеза – легендарну Били Холидеј.

После 14 година, својим наступом, 3. јула, отвориће „Самертајм” фестивал у „Сава центру”. Овога пута, како каже, припрема нам вече за уживање:

– Славићемо музику Били Холидеј и извешћу репертоар са новог албума „Eleonora Fagan: To Billie with Love from Dee Dee Bridgewater”. Желим да вас насмејем, натерам на плач, да подстакнем много емоција, желим да се изгубите у својим мислима. Знате, ја себе називам џез забављачицом. Волим да музику учиним лаком, забавном, и да публика увиди колико ми на сцени уживамо. Мој циљ је да се људи после концерта осете слободним.

Нови албум је више од посвете Били Холидеј?

Ово је славље њене музике, живота. Ја сам већ урадила два трибјут албума – Хорасу Силверу и Ели Фицџералд. Силвер је, за мене, највећи џез композитор икада. Обожавам његову музику, а он мене сматра својoм музом. Одрастала сам и уз музику Еле Фицџералд. Моја мајка ју је слушала док је била трудна са мном, и она се и данас куне да сам пре научила да скетујем, него да причам. А у периоду од 20. до 27. године живота радила сам са именима каква су Дизи Гилеспи, Кларк Тери, Тед Џонс... Они су на мене највише утицали и од њих сам научила да се ничега не плашим!

Као да Вас Били Холидеј прати кроз каријеру – тумачили сте је пре 14 година у позоришном хиту „Лејди Деј”, а сада јој одајете почаст овим албумом?

Када сам на сцени, осећам као да је Били ту крај мене. Две године сам је играла у мјузиклу „Лејди Деј” и данас умем да причам и певам као она. Она је наша легенда, можда још важнија од Еле. Она је прва певачица која је успела да се пробије и ван света џеза. Утицала је на музичаре свих жанрова – попа, хипхопа, џеза...

Ваш претходни албум „Црвена земља” био је инспирисан музиком Малија. Откуд то?

 Из моје жеље да истражим своје афричке корене. Моји преци су сасвим сигурно потекли из региона где је данас Мали. Када сам отишла тамо, схватила сам колико личим на тај народ. Они су чак почели да причају са мном на њиховом бамбара дијалекту. Убеђивали су ме да сам ја из северног племена Пал које је живело у Сахари. И кад сам се састала са председником Малија, он ми је одмах рекао: „Ти си, као и ја, Пал!”

Живели сте у Француској. Да ли је та земља Ваш други дом?

Знате, Французи ме прате где год сам, ево номинована сам за још једну награду у тој земљи. У Француској сам упознала и свог трећег супруга, са којим сам најдуже у браку. Први брак ми је трајао четири и по године, други осам година, а са Жан-Маријем Дираном сам у браку од 1991. године.

Значи, Французи су најбољи мужеви?

Ух, па не знам. Жан-Мари и ја смо тренутно растављени. Он живи у мом стану у Паризу, који намеравам да продам у августу, и развешћемо се. Ја сам пре три године одлучила да се вратим у Америку, да бих бринула о мајци, а он да остане у Француској. Тако не иде! Али, обожавам Француску, једино не волим њиховог председника.

А америчког?

Волим га. Мислим да је свет очекивао од њега да буде нови Христ спаситељ, а он мора да исправља грешке свог претходника. Његово име не волим ни да изговорим, зовем га, извините на изразу, идиотом. Он је направио економски хаос у целом свету, омогућио је корпорацијама да подивљају, створио је међу Американцима лажни страх да изађу из своје земље, и натерао их да мрзе Арапе. А то су такве глупости!

Колико као амбасадор добре воље при Програму Уједињених нација за храну и пољопривреду можете да промените нешто?

Могу да подигнем свест људи. У УН су толико вредни – иду по селима широм света и покушавају да помогну. А знате са ким највише сарађују – са женама. Јер жене су те које држе породице на окупу, желе да науче све – од читања поезије до узгајања поврћа. Ми смо те које рађамо, подижемо децу, радимо све – а наши партнери беже од одговорности, желе слободу…

Јелена Копривица