Nova turska okupacija

Neo­o­sma­ni­zam, ak­tu­el­na spolj­no­po­li­tič­ka dok­tri­na Tur­ske, ka­ko se upra­vo mo­že či­ta­ti u ovim no­vi­na­ma, Bal­kan sma­tra svo­jom iz­u­zet­no va­žnom in­te­re­snom zo­nom i raz­vi­ja stra­te­gi­ju za po­vra­tak sna­žnog uti­ca­ja na za­pad­ne pro­sto­re svog ne­ka­da­šnjeg car­stva. Sad to vi­še ne bi­va ja­ta­ga­ni­ma i ja­ni­ča­ri­ma, aga­ma i be­go­vi­ma, ha­ra­čem i ha­ti­še­ri­fi­ma, već di­plo­ma­ti­jom, re­li­gi­jom, kul­tu­rom i, na­rav­no, ka­pi­ta­lom, od­no­sno nov­cem ko­ji u da­na­šnje vre­me naj­lak­še mo­že da po­gu­ra stva­ri ka že­lje­nom ci­lju.

Što se Sr­bi­je ti­če, na de­lu je jed­na ti­ha tur­ska oku­pa­ci­ja u ko­joj zna­tan deo nje­nih gra­đa­na istin­ski uži­va. To su ma­hom oni ko­ji ni ovog le­ta ne­će mo­ći lič­no do za­mam­nih tur­skih pla­ža i luk­su­znih le­to­va­li­šta, po re­kla­ma­ma – hi­ta se­zo­ne. Za­to je­dva če­ka­ju da pad­ne ve­če pa da se na­đu u Is­tan­bu­lu uz Še­he­re­za­du, Onu­ra, Be­nu, Ke­re­ma, Fu­sun, Me­lek...

Reč je, na­rav­no, o tur­skoj TV se­ri­ji „Hi­lja­du i jed­na noć” ko­ja se pri­ka­zu­je rad­nim da­ni­ma na TV Foks. Šta je u ovoj ma­ra­ton­skoj sa­pu­ni­ci mo­glo po­seb­no da pri­vu­če na­še gle­da­o­ce kad je u osno­vi ra­đe­na po po­zna­tom obra­scu žan­ra: ve­li­ke, moć­ne i bo­ga­te po­ro­di­ce; is­kre­ne a te­ško ostva­ri­ve lju­ba­vi; ra­stan­ci i mi­re­nja; pre­lju­be i ka­ja­nja; vred­ni i blud­ni si­no­vi; po­slov­ne za­vr­zla­me i ra­to­vi kon­ku­re­na­ta... Glav­ni ju­na­ci mla­di i le­pi. Ku­će i kan­ce­la­ri­je ras­ko­šne. Do­bra ko­la, jah­te... Sve vi­đe­no još od Ka­ring­to­na (ne lor­da!): i bo­ga­ti pla­ču.

Mo­žda je taj­na u pro­me­ni am­bi­jen­ta. Bi­lo je vre­me tek­sa­ških naf­ta­ša i ame­rič­kih di­na­sti­ja – pa pro­šlo. Usle­di­la je fa­sci­na­ci­ja la­ti­no­a­me­rič­kim va­ri­ja­ci­ja­ma na te­mu – pa spla­snu­la. Sad je na red do­šla ver­zi­ja mo­der­nog do­ba s ori­jen­tal­nim šme­kom što na­šem sve­tu mo­že po­seb­no da go­di. Pre­po­zna­je obi­ča­je. Re­cep­te za je­la. A tek re­či! Pa još kad se po­me­ne go­sto­va­nje Go­ra­na Bre­go­vi­ća – eto sev­da­ha!

Pri­ja mo­žda, kao pro­me­na, su­zdr­ža­nost u is­ka­zi­va­nju ose­ća­nja i stra­sti. Ne­ma go­lo­ti­nje, ne vi­di se ni­šta vi­še od po­ljup­ca, za­lju­blje­ni go­vo­re u sti­ho­vi­ma. Ne­ma vi­ke, ne­ma tu­če. De­ca po­štu­ju ro­di­te­lje, mla­đi slu­ša­ju sta­ri­je. A, opet, i ukup­na rad­nja i nje­no upri­li­če­nje stva­ra­ju sli­ku o uklo­plje­no­sti u sa­vre­me­ni „evrop­ski mi­lje”.

Ne­ka raz­ja­šnje­nja taj­ne uspe­ha tur­ske se­ri­je sti­ći će već na­red­ne sed­mi­ce. Ose­tiv­ši da je na­pra­vio svo­je­vr­stan bum, TV Foks je na­ja­vio in­ter­vju s glav­nim glum­ci­ma i nji­ho­ve od­go­vo­re na pi­ta­nja ko­ja su im upu­ti­li obo­ža­va­o­ci iz Sr­bi­je. Pro­du­cen­ti će mo­žda do­bi­ti ide­ju da na­sta­ve sni­ma­nje i po­ve­ća­ju broj epi­zo­da. I to bi bi­lo na tra­gu po­li­ti­ke osva­ja­nja. Čak i kad oku­pa­ci­ja TV ekra­na ne tra­je du­go, po­sle­di­ce su traj­ni­je. Ti­ha vo­da s te­le­vi­zi­je breg ro­ni.