U POTRAZI ZA SMISLOM

Minulog jula, na moskovskom hipodromu su treći put u istoriji trkališta jednu važnu trku dobila dva umesto jednog konja pobednika. Azerbejdžanska "Eškija" i ruski "Satelit" pobedili su u galopu za trofej predsednika Rusije i doneli vlasnicima "pot" sa šest miliona rubalja.

Ali, bizarnosti u tom događaju bilo je još. Na trci je zaradio i pokrovitelj kupa, Putin. Predsednik je uložio na pobedu "Eškije" i "Satelita" i poneo kući trideset hiljada iz hipodromske kladionice.

Postoji i treća osobenost tog živopisnog zbivanja na početku ruskih političkih ferija. Nju je doneo "sastav posade" u VIP loži arene konjičkog sporta. Osim šefa Kremlja, u njoj su se ukazali još i vođi Zajednice Nezavisnih Država – međutim, ne svi. Nedostajali su šefovi Jermenije, Gruzije, Turkmenistana i Ukrajine. U krugu nekadašnje sovjetske "braće" uobičajilo se očigledno nešto novo, možda manje zamislivo u vreme Brežnjeva...

"Grupni foto" vođa ZND-a na hipodromu izrazio je atmosferu neformalnog dela samita "ruskog Komonvelta", dan ranije. Iza vrlo dobro zatvorenih vrata, šefovi bivših republika SSSR-a izneli su tom prilikom svaki svoje ideje o svrsi i nameni te organizacije.

Čemu stremi i zbog čega bi trebalo da postoji Zajednica Nezavisnih Država? Da bi Moskva imala jastuk bezbednosti van granica Rusije? Da bi Rusija zadržala tržište? Gospodarila energijom iz centralne Azije? Da bi nekadašnji privesci ruske imperije i dalje imali političkog putovođu i staraoca? Ili je ZND završetak interesnog udruživanja Evrope, u delu okrenutom istoku kontinenta? Druga od dve formacije, potencijalno čak i slična EU?

Postoje i takva mišljenja da će se politička morfologija Evrope na kraju uobličiti kroz vezu i saradnju istočne i zapadne zajednice. Po njima, Rusija je sa svojim potencijalom "projekat u nastanku". Ko ima interesa da uloži u "projekat" dužan je da se pridruži.

Izgleda da nisu svi bili zainteresovani, ni za predloge, a ne samo za ishod počete diskusije.

Predsednik Jermenije Hočarjan objasnio je nedolazak u Moskvu prehladom. Turkmenbaša Njazov javio je da je sprečen – trkama "rols-rojsa", duž obale Kaspijskog jezera. Predsednik Juščenko izgovorio se pozivanjem na napetost političke situacije. U tom trenutku, Ukrajina još nije imala premijera.

Ipak, najviše gorčine u odbijanju ruskog "hajde da se družimo" bilo je, čini se, u poruci predsednika Gruzije Sakašvilija – da mu se ne dolazi u Moskvu "samo zbog konjskih trka".

Ukrajina i Gruzija su osovina otpora unutar ZND-a. Prisustvo Kijeva ruskom klubu nije Juščenkov prioritet, mada je baš raspored njegovih spoljnopolitičkih prioriteta imao ove godine svoju cenu, izraženu teškoćama Ukrajine da dobije ruski gas. Na talasu potonjeg novonastalog nezadovoljstva birača "oranžistima", uznet je do izborne pobede Juščenkov "proruski" rival Janukovič. Nedavno se Janukovič vratio na scenu kao premijer.

Janukovič je rešen da koriguje kurs, pa sada kijevski čamac plovi sa dva kormilara. Već prošle nedelje premijer se "igrom slučaja" obreo u Sočiju, u starom društvu "lojalnih" Rusiji. Fotografisan je nasmejanog lica, uz Putina i Nazarbajeva. Sređeno je pitanje snabdevanja Ukrajine gasom.

Politika "štelovanja privrženosti" ruskom klubu stegama, ekonomskim i drugim, podvrgnuta je kritici "bloka odbijanja". Prigovara se nedemokratičnosti odnosa unutar "Komonvelta", naročito iz Gruzije.

Proamerički Sakašvili ne uspeva da nadvlada separatizam gruzijskih, proruski raspoloženih autonomija Abhazije i Južne Osetije. Sakašvili je razumeo da se njegovo bolno pitanje teško ipak može rešiti bez većeg razumevanja Rusije, i počeo je da insistira na susretu i razgovoru s Putinom lično. Čak je i putovao u Sankt Peterburg. Verovao je da će lakše politički odboksovati ako manevriše uz marginu nedavnog samita G-8 i ruskih eventualnih obzira prema Zapadu. Međutim, dospeo je samo do antrea. U staroj prestonici je obavešten da je Putin "zauzet".

Sakašvilijevo obnovljeno insistiranje na razgovorima lice u lice prekinuto je pozivom Moskve šefu Gruzije da dođe... i pridruži se liderima ZND-a. Revoltiran, šef Gruzije je poručio – nije mu do trka. Potencirao je konfuziju uz koju treba sačekati do jeseni, kako bi se – kako je obećano na godišnjem skupu ZND-a oktobra u Minsku – čulo ko šta misli o smislu i sudbini "ruske zajednice". Za petnaest godina, "Komonvelt" je doneo 1.600 različitih odluka, a izvršena je tek svaka deseta. Proizlazi da on zaista nije bio mnogo više od redovne godišnje foto-prilike vođa, zabavljenih na tribinama konjskog trkališta.