Uz zabavu i učenje

U biblioteci Američkog kutka, ispunjenoj biografijama američkih predsednika, tomovima enciklopedija i popularnom beletristikom, svakog petka desetak ljudi raspravlja o raznim temama na engleskom jeziku. Za mnoge od njih ovo je jedinstvena prilika da aktivno koriste strani jezik. Organizatori ovakvih razgovora su američki volonteri, spremni da počnu diskusiju o medijima, politici, zdravoj ishrani i ostalim zanimljivim stvarima i pojavama. Njihovo okupljanje liči na čas engleskog jezika u nekoj od privatnih škola, s tim što nema hvatanja beležaka i ispravljanja nebitnih gramatičkih grešaka. Niko se ne nervira, čak iako pogreši. Ovi časovi su besplatni, baš kao i učlanjenje u Američki kulturni centar, takozvani Američki kutak.

Časovi konverzacije su jedna od aktivnosti ovog centra. Svojim članovima obezbeđuje stručnu literaturu iz oblasti prava, politike, istorije, najcenjenije rečnike i mnoštvo magazina.

Američki kutak je samo jedan od stranih kulturnih centara u Beogradu. Njihov cilj je predstavljanje kulture i jezika njihovih zemalja. Most su između svojih zemalja i država domaćina. U tom smislu srpskim umetnicima, naučnicima i studentima omogućavaju stipendije i donekle olakšavaju dobijanje viza.

– Obraćaju nam se kulturni radnici koji poslovno putuju u Italiju i mi smo tu da se založimo kod italijanskog ministarstva spoljnih poslova, ali ništa više od toga i to je jedan od načina da širimo našu kulturu u Srbiji. Sve naše aktivnosti su usmerene na saradnju među našim građanima. Interesovanje za naš jezik i kulturu je ogromno. Izlazeći u susret svim našim članovima, prešli smo u nove, lepše i veće prostorije u kojima opremamo izložbeni prostor, biblioteku i čitaonicu. I ne samo to. Zidamo još jednu zgradu u kojoj će se održavati kursevi italijanskog jezika i već imamo oko 600 polaznika – kaže zamenica direktora Italijanskog kulturnog centra Alesandra Talijani.

U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina poraslo interesovanje za hispano kulturu. Škole latino plesova jedva imaju mesta za sve interesente, na univerzitetima se otvaraju odseci za španski, a broj polaznika na kursevima ovog jezika u privatnim školama i na institutima sve je veći. Prateći ova kretanja, Španski kulturni centar "Servantes" organizuje kurseve španskog jezika tokom cele godine, a tokom leta i intenzivne jednomesečne kurseve. Svi njihovi nastavnici dolaze sa španskog govornog područja, pa se njihovi polaznici upoznaju sa dijalektima koji se koriste u Španiji i Latinskoj Americi.

– Svake subote prikazujemo filmove na kasteljanskom, a organizujemo i škole plesa. Biblioteka raspolaže sa 9.318 naslova, raznih monografija, rečnika, enciklopedija. Godišnja članarina je 900, a za penzionere i studente 500 dinara. Naši članovi iznajmljuju najbolja dela hispano pisaca, diskove sa latino muzikom i savremenim španskim filmovima. Studenti filologije kod nas nalaze veliki deo materijala za pripremanje ispita – objašnjava Ivana Jovanović, predstavnik odeljenja za kulturu "Servantesa".

Ovi centri su mala prijatna mesta koja okupljaju najčešće studente Filološkog fakulteta, ali i sve one koji se interesuju za određenu kulturu. Ukoliko je reč o ljubavi prema britanskoj istoriji, umetnosti i neretko prema britanskom engleskom, tu je Britanski savet. Učlanjenje je 2.700, a za studente i srednjoškolce 2.200 dinara Česta slika u Britanskom savetu je da se u tišini prelistavaju magazini poput "Tajma", "Voga", "Kosmopolitena", a organizuju se i tematske večeri koje okupljaju najzainteresovanije članove. Tako je Orvelova "1984." bila tema jedne avgustovske čitalačke večeri. Za one koji su više za neobavezno ćaskanje, tu su i takozvani čit-čet okupljanja. Britanski savet je prva instanca o kojoj treba razmisliti ako se razmatra školovanje u Engleskoj.

– Naša institucija može obezbediti stipendije za postdiplomsko usavršavanje u Britaniji. Za ovu školsku godinu obezbedili smo sedam stipendija, a krajem septembra objavićemo konkurs za školsku 2007/08. Stipendije pokrivaju školarinu, putne troškove i džeparac, ali su kriterijumi visoki. Tokom selekcije biramo samo one kandidate koji su na osnovnim studijama imali prosek viši od osam i koji pokazuju istaknute liderske osobine – kaže Ivana Vukovojac, menadžer za obrazovanje u Britanskom savetu.