Svi smo mi pomalo licemeri

Džef Bek možda jeste bio uglađeni dečko iz engleskog Sarija, koji nikada nije mogao da izgleda opasno na sceni, poput Džimija Hendriksa, ali od šezdesetih godina do danas njegov uticaj na rokenrol, bluz ili džez fjužn je nesporan. Predvodio je „Džef Bek grup”, svirao u kultnim „Jarbirdsima” sa Džimijem Pejdžom, zamenivši Erika Kleptona, bez pardona je odbio „Stonse” i „Pink flojd”… On je najneuhvatljiviji čovek rokenrola, ali i muzičar koga, pored Kleptona i Pejdža, smatraju „bogom gitare”! 

Prošle godine objavio je 17. studijski album „Emotion & Commotion”, koji je odlično prihvaćen. Zadivljen je, kako priznaje u intervjuu za „Politiku”, reakcijom publike i kritike na album, na kome su mu gošće mlade zvezde Džos Stoun i Imelda Mej. Iako je tokom protekle četiri decenije Bek sarađivao sa svim muzičkim velikanima, izdvaja rad sa ovim „prelepim mladim damama, koje sjajno pevaju”.

Samo mesec dana posle gostovanja njegovog prijatelja Erika Kleptona, Džef Bek dolazi prvi put u Beograd. Koncertom u „Sava centru” u sredu, 7. jula, Bek će zatvoriti ovogodišnji „Samertajm” festival.

– Jako sam zainteresovan da dođem u Beograd. Ne samo da bih video grad, već da bih proverio kako moju muziku prima srpska publika. Ne mogu da dočekam koncert, stvarno sam uzbuđen. Ne znam zašto nikada pre nisam došao u Beograd, kada je Srbija tako blizu.

Da li ste bili uplašeni kada ste u „Jarbirdsima” zamenili Erika Kleptona?

Nisam imao izbora. Ali, tek kada sam ušao u bend, shvatio sam koliko je to opasan posao. I moja prva svirka sa njima bila je na mestu koje je proslavilo „Jarbirdse” i Erika Kleptona – u „Marki” klubu u Londonu. Sećam se da sam imao užasnu tremu pred svirku, ali sam dobio stajaće ovacije! Kasnije se bendu priključio i Džimi Pejdž. Bilo mi je drago što je u bendu moj prijatelj, s obzirom na to da smo se slagali kao deca u prodavnici slatkiša, ali ja do tada nisam navikao da delim scenu sa nekim.

Klepton, Pejdž i Vi ste zavideli Hendriksu?

Kod Hendriksa nas nije impresioniralo sviranje zubima, ili paljenje gitare na sceni, već ta njegova seksi persona, koju mi nismo imali. Ja sigurno nisam bio seksi. Znao sam još tad da će se devojkama to svideti. Delovalo nam je da sve što on radi ima mnogo više boje... I zato smo mu nas trojica zavideli.

Da li danas žalite što niste postali član „Rolingstonsa”, kada su Vas Džeger i ekipa zvali?

Voleo bih da znam kako bi to bilo…To tada nisam mogao, jer se Džordž Martin ponudio da mi napravi album. Zahvaljujući tom albumu napravio sam solo karijeru kakvu ne bih imao da sam bio u grupi, makar to bili i „Stonsi”. A i verovatno bi me plaćali tada kikirikijem…(smeh)

I „Pink flojd” Vas je želeo u bendu?

Da, ali se plašio da me pita da mu se pridružim. Uostalom, ja sam tada mislio da se ne bih uklopio u bend kakav je „Pink flojd”. Mene je više zanimao hard-rok, kakav su svirali „Cepelini”.

Zašto ste mrzeli period kada ste snimili hit „Hi Ho Silver Lining”?

Imao sam sjajan bend, izvodili smo hevi-bluz i odlično nam je išlo. Zato i nisam želeo da snimim tu pesmu. Ali, morao sam da dođem do ugovora sa izdavačkom kućom. Jedan od uslova bio je da otpevam tu numeru, ili ništa od ugovora. Ali, trebalo je da budem odlučniji i da kažem da neću da pevam, već Rod Stjuart kako sam predlagao…Ali, Rod je ubrzo i sam postao velika zvezda, tako da je na kraju sve ispalo dobro.

Da li je tačno da je to jedna od omiljenijih pesama na venčanjima u Engleskoj?(smeh)

Jeste. A znate ko je još voli – policija! Kada god me policija zaustavi, uvek me pitaju da li sam ja Džef Bek. Ja im odgovorim potvrdno, a oni mi kažu kako vole tu pesmu i stalno je puštaju na žurkama. Ali, zamislite i pored toga me kazne!

Uvršćeni ste u Rokenrol hol slavnih, višestruki ste dobitnik Gremija... 

Znate, u Americi mnogo vole dodeljivanje nagrada, parade, a ja to baš i ne volim. Mada, svi smo mi pomalo licemeri. Kada gledamo dodelu Oskara, često se rugamo i kažemo: „Jao, vidi ga”. Ali kada vi treba da dobijete priznanje, ne okrenete glavu i kažete: „Neću nagradu!” One su dobre za karijeru, skreću pažnju na vas…

Nedavno ste povredili prst. Pretpostavljamo da je za gitaristu to „najgora kazna”?

To je tačno. Sada sam dobro, ali to me nije odvojilo od kuhinje. Još uvek kuvam, ali se trudim da se klonim velikih noževa! Mada, kad malo bolje razmislim, možete da se povredite i sa malim nožem. Napravio sam sebi glupost, žureći da što pre završim jelo, budući da je na večeru trebalo da mi dođe 12 ljudi. A umesto da uživam u večeri sa prijateljima, ja sam odsekao sebi maltene pola prsta i završio kod lekara. Sledeći put ću naći nekog da mi seče namirnice!

Jelena Koprivica