Dobra „žetva” stranih ulaganja

Srbija bi u ovoj godini mogla da računa na oko 1,3 milijarde evra stranih direktnih investicija i ako ne proda „Telekom”. Bilo bi to samo za oko 100 miliona dolara manje nego lane, kada je od prodaje NIS-a inkasirano oko 535 miliona dolara. Na takvu mogućnost ukazuje podatak Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), jer su u prva četiri meseca ove godine stranci u Srbiji već uložili oko 500 miliona dolara.

Njen novi direktor Božidar Laganin (od pre mesec dana je na toj funkciji) u razgovoru za „Politiku” kaže da ne može da garantuje da će se prosečno mesečno ulaganje iz prva četiri meseca ponoviti i u narednih osam. Ipak, ohrabruje činjenica da se oko 80 kompanija s raznih strana sveta raspituje za uslove ulaganja, što ukazuje da interesovanje investitora za Srbiju raste:

– Imena zainteresovanih kompanija se mogu saopštavati kada se potpišu ugovori – kaže Laganin. – Mogu da kažem da je među potencijalnim ulagačima najviše proizvođača delova i sklopova za automobilsku industriju – oko trideset, slede proizvođači hrane, a treći po brojnosti su proizvođači nameštaja.

Kao dobro mesto za isplativu proizvodnju, proizvođači delova za automobilsku industriju Srbiju su otkrili pre dve-tri godine, a u većem broju ih je privukao povratak „Fijata” u Kragujevac. Tome je, izgleda, doprinelo i javno izražavano zadovoljstvo njegovih čelnika odnosom državne i lokalne administracije, a naročito primamljive podsticajne mere. Dobar glas giganta iz Torina u kragujevačko Korman polje dovelo je i njegovog dobavljača „Manjeti Mareli”, kome je Vlada Srbije obezbedila besplatnu infrastrukturu i podsticaj od 10 miliona evra ako zaposli najmanje 400 radnika, što je u skladu sa odlukom o privlačenju investicija i otvaranju novih radnih mesta.

Direktor SIEPA ističe da se plodovi do sada posejanih „mamaca za investitore” već žanju, a od ovogodišnje „setve” se očekuje još obilniji rod.

– U svakoj od prethodne četiri nedelje završavali smo po jedan od projekata, ili najavljivali novi – ne krije zadovoljstvo Laganin. – U prvoj je otvorena fabrika „Kronošpana” u Lapovu i razgovaralo se o otvaranju nove. U drugoj je potpisan sporazum o razumevanju između Ministarstva za ekonomiju i italijanske „Golden ledi” za izgradnju još jedne fabrike u Loznici. U trećoj je u Svilajncu saopšteno da će „Panasonik” u oktobru početi proizvodnju sijalica za automobile. Četvrte nedelje se pregovaralo o jednom velikom projektu na jugu Srbiji, ali mi važeća pravila ne dozvoljavaju da sada kažem ime budućeg investitora.

Sve u svemu, kad se podvuče crta, računica kazuje da je od juna 2006. godine za uloženih 47,3 miliona evra podeljenih investitorima, kao podsticaj na dosadašnjih 10 konkursa, država dobila više od 17.194 novih radnih mesta i preko 600 miliona evra investicija. Laganin tvrdi da su plaćenim porezima i doprinosima poslodavci u državnu kasu brzo vratili uloženo. Domaći investitori su do sada dobili najviše, jer su najviše investirali, a zaposlili su i najviše radnika. Za 72 projekta i otvorena 6.782 radna mesta, u koja su investirali 266,4 miliona evra, isplaćeno im je 15,2 miliona evra. Na drugom mestu su investitori iz Italije koji su u 10 projekata uložili 146,42 miliona evra, zaposlili 2.860 radnika i od države dobili 6,64 miliona evra. Nemački investitori su treći sa uloženih 58,72 miliona evra u 10 projekata, zaposlili su 3.761 i od države dobili 13,76 miliona evra.

– Traje 11. javni poziv investitorima za podnošenje prijava za dodelu podsticajnih sredstava – kaže naš sagovornik. – Sudeći po dosadašnjim rezultatima koje je ovaj program doneo, verujem da ćemo privući još veći broj kvalitetnih kompanija i radnih mesta.

U Agenciji kažu da se nove vesti o još bogatijoj „žetvi” stranih ulaganja koja će doneti nova radna mesta mogu očekivati već krajem leta, jer je rok za podnošenje prijava na objavljeni poziv za jedanaesti krug odobravanja podsticajnih sredstava 27. avgust ove godine.

Na osnovu nove uredbevlade, donete u prvoj polovini godine, investicioni projekti u svim delatnostima, osim trgovine, ugostiteljstva i poljoprivrede, mogu da konkurišu za dodelu bespovratnih sredstava.

Sredstva su namenjena za finansiranje projekata u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine, odnosno ako su namenjene izvozu. Ukupna sredstva koja mogu biti dodeljena određuju se prema novim radnim mestima otvorenim u periodu od tri godine od dana potpisivanja ugovora, u zavisnosti od oblika investiranja, mesta investiranja i ispunjenosti kriterijuma.

Za investicije u proizvodni sektor od države se može dobiti na poklon od 2.000 do 5.000 evra, odnosno od 4.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu za devastirana područja i područja od posebnog interesa (Zaječar, Kraljevo, Niš, Novi Pazar). Za investicije u automobilsku, elektronsku i industriju informacionih tehnologija u područja od posebnog interesa od 5.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu, a za ulaganja u sektor usluga od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu.

A. Mikavica