Imelda iz Ilinoisa

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 6. jula – U Čikagu je, posle pauze zbog nacionalnog praznika, danas nastavljeno suđenje bivšem guverneru Ilinoisa Rodu Blagojeviću, koje se na nacionalnoj sceni prati samo kao lokalna epizoda, sa pohlepnim političarem u glavnoj ulozi, koji bi po svaku cenu u svoj slučaj hteo da uvuče i igrače mnogo jače od njega: predsednika Baraka Obamu i neke njegove saradnike.

Sud je već odbio da predsednik SAD bude pozvan kao svedok, a ostaje da se vidi da li će biti saslušan njegov šef kabineta Ram Emanuel. Obojica su, kao i Blagojević, političari iz Čikaga, odnosno države Ilinois, koja ima neslavan rekord da su već dva njena guvernera položaj izgubila zbog toga što su javni posao koristila za punjenje sopstvenih džepova.

Danas je bio 19. dan procesa započetog 2. juna, koji će, kako se prognozira, potrajati sve do kraja septembra, a možda i duže. O tome da li je Blagojević kriv po svim ili samo nekim od 24 tačaka optužnice za reketiranje, podmićivanje i iznudu, koje mu mogu doneti kaznu zatvora koju ne može da odsluži ni za nekoliko života (415 godina) i šest miliona dolara kazne (koje nema), odlučiće na kraju 12-člana porota, pošto sasluša sve argumente i dokaze tužioca i advokata optuženog.

Krunski dokazi su tajno načinjeni snimci Ef-Bi-Aja, prisluškivani razgovori Roda Blagojevića sa bliskim saradnicima i prijateljima, vođeni od momenta izbora Baraka Obame za predsednika SAD, 4. novembra 2008, pa do 9. decembra iste godine, kada je uhapšen zajedno sa šefom svog kabineta. Pušten je da se brani sa slobode, a političku karijeru (kao drugi Amerikanac srpskog porekla koji je postao guverner – prvi je Džordž Vojinovič) završio je 8. januara prošle godine, kada je u Senatu Ilinoisa jednoglasno smenjen.

U dosadašnjem toku procesa, u kojem je glavnu reč imao tužilac, „Blago” (kako se Rod – rođen 1956. kao Milorad – najčešće oslovljava) opisan je kao pohlepan političar, čija je glavna preokupacija, otkako je 2003. zadobio prvi guvernerski mandat (izabran je i na drugi) bila praktično pitanje: „A gde sam tu ja”.

Iako su predočeni mnogi dokazi da je novac iznuđivao da bi obavljao svoju dužnost (tražio je političke priloge da bi, recimo, formalno odobrio isplate za poslove obavljene za državu), glavni zaplet je počeo posle izbora Obame. Blagojević, koji je i sam imao predsedničke ambicije, činjenicu da je na najviši politički položaj u zemlji izabran drugi lokalni političar, primio je sa zavišću i ogorčenjem. A pošto je po položaju on bio taj sa ovlašćenjem da na mesto u Senatu koje je ostavio Obama imenuje drugu ličnost, odmah je počeo da kombinuje kako da iz toga izvuče maksimalnu ličnu korist.

Plan je bio da za to odredi osobu koja je po volji Obami, ali da za to dobije protivuslugu. Prvobitni plan je bio mesto u kabinetu (sekretar za zdravstvo) ili imenovanje za ambasadora u Indiji, a kad su ga prijatelji, kako svedoče prisluškivani razgovori, ubedili da je to nerealno, želeo je da Obama „pritisne svoje bogate prijatelje” (Bila Gejtsa i Vorena Bafeta, između ostalih), da daju velikodušne priloge za jednu nacionalnu fondaciju na čije bi čelo stao upravo Blagojević.

Bela kuća nije komentarisala dosadašnji tok suđenja, ali je izneto da sa Blagojevićem nije bilo trgovine za imenovanje Valeri Džaret, koja je bila Obamin prvi izbor za Senat, da bi na kraju postala njegov viši savetnik.

Tokom prošlonedeljnog svedočenja na videlo su izašli zanimljivi detalji o životnom stilu porodice optuženog, koji je prevazilazio njihove finansijske mogućnosti. Tužilaštvo ga je u jednom momentu predstavilo i kao „Imeldu Markos iz Ilinoisa”, poredeći ga sa korumpiranom suprugom bivšeg filipinskog diktatora.

Ekspertiza Blagojevićevih finansija predočena sudu pokazuje da su Rod i njegova supruga Patricija četiri meseca pre hapšenja imali čak 90.000 dolara duga na kreditnim karticama i 220.000 zaostatka u otplati kredita za kuću. Izneto je i da su u poslednjih sedam godina samo za garderobu potrošili 400.000, više nego za hranu ili školovanje njihove dve ćerke.

Kod krojača svojih odela, Rod je ostavio 205.000. Guvernerska plata je inače 150.691 dolar bruto godišnje, ili 12.557 mesečno.

Otuda na snimcima česte žalbe da neće moći ni ćerke da pošalje na koledž, da se kao guverner finansijski žrtvovao, ali i rešenost da Obami neće „za džabe” dati senatora po želji.

Sudija ga je inače opomenuo da slučaj ne komentariše izvan sudnice, što je Blagojević, željan dodatnog publiciteta, već pokušao. Na optuženičkoj klupi je i njegov godinu dana stariji brat Robert, biznismen iz Tenesija, u ulozi saučesnika. Obojica su se na početku suđenja izjasnili da nisu krivi.

Milan Mišić