Decenije za nerazumevanje

Žene mogu više da računaju na komunikaciju, pomoć i usluge članova svoje porodice, jer su se one više bavile porodicom i imaju snažnije emocionalne odnose sa svojom decom nego njihovi supruzi. Ali, opet u nekim situacijama ta veća bliskost majki sa decom u starosti može biti faktor rizika za nastanak agresivnih ponašanja, naročito u patrijarhalnim sredinama u slučaju odnosa sin–majka.

Drugi faktor sprečavanja izolacije u starosti jeste aktivan društveni život – negovanje druženja i prijateljstava, izlazaka i bavljenja različitim delatnostima na volonterskoj bazi. Žene u patrijarhalnim zajednicama kakva je naša oskudevaju u ovakvim mogućnostima iz prostog razloga što su tokom čitavog ranijeg života bile više vezane za kuću, decu i rodbinu nego što su negovale veze prijateljstva ili civilne aktivnosti koje bi u starosti mogle da produže sa još većim intenzitetom. Muškarci su tu u prednosti jer često nastavljaju druženja i aktivnosti iz svog profesionalnog miljea.

Duži život u starosti ne donosi samo socijalnu izolaciju, već i porast predrasudnih uverenja i stereotipija svake vrste u vezi sa starenjem i starošću kod ostalog dela stanovništva, a naročito mlađih generacija. U situaciji kada se značajne tehnološke, ekonomske i društvene promene dešavaju u decenijskim razmacima, starosna razlika od 50 ili 60 godina između mladih i najstarijih svakako da otežava nalaženje zajedničkog jezika i razumevanja. Ali to ne znači da su svi stari automatski i „zastareli“ i nesposobni za komunikaciju i aktivnost u novom dobu. Međutim, potrošačka kultura sa svojim stereotipima mladosti, lepote i zdravlja umnogome proizvodi ili održava negativne stereotipe o starosti. Jednostranosti ove kulture pojačavaju se kada su u pitanju starije žene ugrožavajući njihovo psihičko dostojanstvo i integritet, jer stare žene bez obzira na svoja druga postignuća bivaju uniformno kulturno tipizirane, procenjivane i tretirane.

Na političkom planu stari su značajno marginalizovani u savremenom društvu, mada to ne važi za sve stare; ali sigurno važi za većinu koja tokom svog aktivnog života nije stekla političku moć, bogatstva i veze da bi u u starosti mogli da predstavljaju reprezentativne figure. Ali kada je reč o prestižu, uticaju ili lobiranju koje bi stari mogli da imaju u političkoj sferi, jasno je da na tom planu oni nemaju značajne resurse: ako je većina starih ženskog pola, ako je značajan deo njih u dubokoj starosti, ako je većina siromašna i zato ekonomski i finansijski zavisna od pomoći i sredstava države, onda je jasno da država i politika imaju daleko veće moći da manipulišu potrebama i interesima ove grupe stanovništva, nego što stari mogu da utiču na političare i državne institucije. To je očito u sadašnjoj situaciji ekonomske krize kada sve države, i one najrazvijenije, prvo pokreću pitanje smanjivanja penzija.

U starosti, i muškarci i žene postaju skloniji nekim „devijantnim“ ili agresivnijim načinima ponašanja, što je rezultat raznih funkcionalnih, fizioloških i organskih oboljenja kojima su podložni, naročito u dubljoj starosti. Pokazuje se da su muškarci skloniji agresivnom ponašanju u tim situacijama od žena. Sa druge strane, žene su u starosti češće izložene raznim kriminalnim napadima, jer su bespomoćnije (fizički i socijalno). Tako su često stare žene žrtve napada lopova, provalnika ali i prevaranata raznih vrsta, kao što su na javnim mestima često izloženije agresivnom postupanju, naročito na verbalnom planu. U patrijarhalnim društvima, kakvo je naše, raste i porodično nasilje nad starim ženama (majkama, bakama).

Da bi stari ljudi danas u savremenim društvima optimalno iskoristili šansu koju im daje opšte produženje života, javne politike treba da teže ka sprečavanju da se rodne nejednakosti proizvedene u pređašnjem životnom dobu reprodukuju i u starosti. A to će najbolje učiniti ako stvaraju pogodnosti za aktivniju integrisanu starost svih članova društva.

Profesorka univerziteta