Pukanić je mnogo znao

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb, 13. jula – Suđenje za ubistvo direktora „Nacionala” Ive Pukanića i njegovog saradnika Nikole Franjića koje se održava u Beogradu, s velikom pažnjom se prati u Hrvatskoj (gde je takođe u toku suđenje nekolicini učesnika tog naručenog ubistva), pa su tako mediji detaljno preneli i nedavno svedočenje bivšeg direktora „Politike” Dragana Hadži Antića. Posebno težište svi su stavili na tvrdnju Hadži Antića da mu je prošle godine iz Zagreba ponuđena „Pukanićeva ostavština” (navodno oko 500 stranica dokumenata koji kompromituju neke visoke političke funkcionere i poslovne ljude), za šta je traženo 50.000 evra.

Priča se, u stvari, svodi na tvrdnju – koja u Hrvatskoj egzistira još od likvidacije Pukanića – da je direktor „Nacionala” iz svojih izvora, koji su imali raspon od kriminalnog miljea do tajnih službi, saznao mnogo toga što kompromituje neke visoke državne funkcionere i uticajne poslovne ljude, što mu je na kraju došlo i glave, jer je navodno iz toga pokušavao da izvuče i neku korist za sebe.

Dva dana posle svedočenja Hadži Antića, u Hrvatskoj se – iz pera ovde poznatog ali i kontroverznog novinara Domagoja Margetića (kojeg je svojevremeno osudio i haški sud zbog objavljivanja nekih zaštićenih dokumenata), koji svoja navodna otkrića objavljuje na svom sajtu „Necenzurirano” – pojavio se novi bombastični tekst u kojem tvrdi da poseduje dokumente koji dokazuju da su ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića naručili i izveli zajednički delovi vladajućih elita Hrvatske i Srbije iz 90-ih godina uz pomoć kriminalnog miljea iz obe zemlje, čije veoma unosne poslove je ugrozio Đinđić dolaskom na vlast.

„Ubistvo srbijanskog premijera stvar je regionalnog kriminalnog dogovora balkanskog političkog, obaveštajnog i kriminalnog podzemlja. Pozadina Đinđićevog ubistva i dokumenti u posedu tog vebsajta ukazuju na mrežu naručitelja, organizatora i izvršitelja ovog atentata iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine te sa Kosova” – tvrdi, između ostalog, Margetić.(/slika2)

U tom širem kontekstu svoje mesto ima i likvidacija Ive Pukanića, za kojeg je isti autor još pre dve godine javno tvrdio (ali još nije dokazao) da je ubijen po narudžbi iz Hrvatske, a kao organizatore tog zločina označio je tzv. klan Osmani, odnosno Ćazima Osmanija zvanog Feliks, za kojeg tvrdi da je navodno na čelu sada najjače grupacije organizovanog kriminala na Balkanu.

Štaviše, Margetić je u svojim tekstovima od pre dve godine tvrdio da je taj „klan” navodno tako zameo svoje tragove u organizovanju ubistva Pukanića (po tom objašnjenju takve narudžbe se vrše preko „oficira” za vezu, pa na kraju izvršitelji ni ne znaju ko je pravi naručilac „posla”, koji ostaje dobro skriven) da je na kraju sve izgledalo da je narudžba ubistva stigla iz Srbije.

Pukanićeva „zaostavština”, prema tome, odnosi se na njegova saznanja o kriminalnim zbivanjima u kojima je veliki šverc cigaretama bio samo jedan unosni deo. Prema Margetiću, i taj deo je išao iz Hrvatske (direktno sumnjiči vrh Fabrike duvana iz Rovinja, čiji suvlasnik Ante Vlahović je i zvanično jedan od najbogatijih Hrvata), a Crna Gora je po njemu bila samo organizacioni i tranzitni deo tog šverca. Pukanić je, međutim, tvrdio u svojim tekstovima u „Nacionalu” da je centar balkanske „duvanske mafije” baš u Crnoj Gori i tamošnjem državnom vrhu, o čemu je svedočio i pred italijanskim sudom u Bariju. U vreme tog procesa je, podsetimo, i likvidiran u Zagrebu pre dve godine.

Radoje Arsenić