Kakva plata, takav dug

U na­šoj ze­mlji po­slov­ne ban­ke po­red di­nar­skih kre­di­ta nu­de kre­di­te iz­ra­že­ne u stra­noj va­lu­ti (EUR i CHF), tj. kre­di­te sa tzv. va­lut­nom kla­u­zu­lom. Kre­di­ti sa va­lut­nom kla­u­zu­lom či­ne oko 80 od­sto svih kre­di­ta ko­ji­ma su za­du­že­ni gra­đa­ni Sr­bi­je.

Kre­dit sa va­lut­nom kla­u­zu­lom je kre­dit kod ko­ga se ce­lo­ku­pan iz­nos du­ga i iz­nos sva­ke ra­te iz­ra­ža­va u stra­noj va­lu­ti, a pri is­pla­ti kre­di­ta i pla­ća­nju sva­ke ra­te iz­nos u stra­noj va­lu­ti pre­ra­ču­na­va u di­na­re.

Pri odo­bra­va­nju kre­di­ta iz­ra­že­nog u stra­noj va­lu­ti, is­pla­ta kre­di­ta od stra­ne po­slov­ne ban­ke vr­ši se u di­nar­skoj pro­tiv­vred­no­sti, a ra­ta od­re­đe­na u evri­ma bi­će pre­ra­ču­na­ta u di­na­re po kur­su na dan do­spe­ća sva­ke po­je­di­nač­ne ra­te. Kao što odo­bre­ni kre­dit do­bi­ja­te u di­na­ri­ma, ta­ko će­te i oba­ve­ze po tom kre­di­tu, tj. ra­te, vra­ća­ti u di­na­ri­ma. Iz­nos di­na­ra ko­je će­te do­bi­ti od ban­ke i vi­si­na ra­te ko­ju će­te pla­ća­ti ban­ci utvr­đu­ju se pri­me­nom od­re­đe­nog de­vi­znog kur­sa, ko­ji mo­že bi­ti ku­pov­ni, sred­nji ili pro­daj­ni.

Ko­ji će se kurs pri­me­ni­ti za pre­ra­čun stra­ne va­lu­te u di­na­re od­re­đe­no je Ugo­vo­rom o kre­di­tu. Obra­ti­te pa­žnju na taj deo Ugo­vo­ra. Ni­je re­dak slu­čaj da ban­ke pri is­pla­ti kre­di­ta pri­me­nju­ju ku­pov­ni (ni­ži) kurs, a pri ob­ra­ču­nu vi­si­ne ra­te pro­daj­ni (vi­ši) kurs. To pred­sta­vlja do­dat­ni skri­ve­ni tro­šak za vas pri­li­kom sva­ke ot­pla­te.

De­vi­zni kurs se me­nja sva­ko­dnev­no, što uti­če na vi­si­nu va­še ra­te u mo­men­tu ka­da do­spe­va na na­pla­tu. Je­di­ni pra­vi na­čin za­šti­te od de­vi­znog ri­zi­ka je­ste da ima­te uskla­đen re­dov­ni me­seč­ni pri­hod (pla­tu, pen­zi­ju i dr.) sa va­lu­tom kre­di­ta po ko­me ste se i za­du­ži­li.

Me­đu­tim, s ob­zi­rom na to da ve­ći­na gra­đa­na ne ostva­ru­je pri­ho­de u stra­noj va­lu­ti, po­treb­no je da se in­for­mi­še­te ko­ji se kurs (ku­pov­ni, sred­nji ili pro­daj­ni) pri­me­nju­je pri ob­ra­ču­nu i pla­ća­nju ra­ta, da bi­ste mo­gli da sa­gle­da­te da li će va­ši pri­ho­di mo­ći da „po­kri­ju“ i even­tu­al­no po­ve­ća­nje ra­te. Pre­po­ru­ka je da se ni­ka­da, a po­seb­no ne ka­da su u pi­ta­nju kre­di­ti sa va­lut­nom kla­u­zu­lom, ne za­du­žu­je­te do gor­nje gra­ni­ce svo­jih tre­nut­nih mo­guć­no­sti. Na taj na­čin se de­li­mič­no šti­ti­te od ve­će ra­te, ko­ja bi mo­gla na­sta­ti kao po­sle­di­ca pro­me­ne kur­sa ili pro­me­ne ka­mat­ne sto­pe ko­ja se ob­ra­ču­na­va na kre­dit­no za­du­že­nje.

Kre­di­ti sa va­lut­nom kla­u­zu­lom mo­gu bi­ti, na pr­vi po­gled, pri­vlač­ni pre sve­ga zbog ni­že ka­mat­ne sto­pe ne­go što je to slu­čaj kod di­nar­skih kre­di­ta. Me­đu­tim, oni isto­vre­me­no no­se zna­čaj­no ve­ći ri­zik i pod­ra­zu­me­va­ju ve­će tro­ško­ve zbog ne­pred­vi­di­vih va­lut­nih kre­ta­nja. Ono što je uoče­no u ze­mlja­ma sred­nje i is­toč­ne Evro­pe je­ste ras­tu­ći trend za­du­ži­va­nja u va­lu­ta­ma kao što su švaj­car­ski fra­nak i ja­pan­ski jen. Raz­log to­me je što se kre­di­ti in­dek­si­ra­ni u tim va­lu­ta­ma nu­de sa ni­žim ka­mat­nim sto­pa­ma u od­no­su na kre­di­te in­dek­si­ra­ne u evri­ma. U na­šoj ze­mlji ban­ke uglav­nom odo­bra­va­ju kre­di­te in­dek­si­ra­ne sa­mo u evri­ma i švaj­car­skim fran­ci­ma. Svo­je­vre­me­no su gu­ver­ne­ri ne­ko­li­ko ze­ma­lja u jav­nost iz­la­zi­li sa sa­op­šte­nji­ma u ko­ji­ma po­zi­va­ju gra­đa­ne da se vr­lo opre­zno za­du­žu­ju kre­di­ti­ma ko­ji su in­dek­si­ra­ni va­lut­nom kla­u­zu­lom. Slič­na upo­zo­re­nja smo do­bi­ja­li i od gu­ver­ne­ra Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je.

Sem ri­zi­ka pro­me­ne de­vi­znog kur­sa, kre­di­ti sa va­lut­nom kla­u­zu­lom no­se i ri­zik pro­me­ne re­fe­rent­ne ka­mat­ne sto­pe za kon­kret­nu va­lu­tu. Kod evra, re­fe­rent­na ka­mat­na sto­pa je EURI­BOR, dok je kod švaj­car­skih fra­na­ka to LI­BOR. Ove ka­mat­ne sto­pe se mo­gu me­nja­ti ne­za­vi­sno od uslo­va po­slo­va­nja u na­šoj ze­mlji, što je i naj­ve­ća opa­snost za ko­ri­sni­ke kre­di­ta sa va­lut­nom kla­u­zu­lom. Tre­ba ima­ti u vi­du da su ove ka­mat­ne sto­pe tre­nut­no na vr­lo ni­skom ni­vou i da se u na­red­nom pe­ri­o­du mo­že oče­ki­va­ti sa­mo nji­hov rast. Zbog tre­nut­no vr­lo ni­skog ni­voa EURI­BOR-a i LI­BOR-a, mo­že vam iz­gle­da­ti da su ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te sa va­lut­nom kla­u­zu­lom ni­ske, ali imaj­te u vi­du da uko­li­ko su te ka­mat­ne sto­pe ve­za­ne za kre­ta­nje EURI­BOR-a ili LI­BOR-a, ve­ro­vat­no će u na­red­nom pe­ri­o­du do­ći do nji­ho­vog ra­sta.

Pri­me­re ovih ri­zi­ka naj­bo­lje smo mo­gli vi­de­ti u ne­ko­li­ko pro­te­klih go­di­na. Od 2005. do 2008. go­di­ne EURI­BOR i LI­BOR su go­to­vo sva­kog me­se­ca ra­sli, a po­tom je kurs di­na­ra pre­ma evru na­glo de­pre­si­rao, što je do­ve­lo do ja­ko ve­li­kog ra­sta me­seč­nih ra­ta kre­di­ta sa va­lut­nom kla­u­zu­lom.

---------------------------------

Pre­po­ru­ke

Sva­ko za­du­ži­va­nje u stra­noj va­lu­ti no­si ri­zik od pro­me­ne de­vi­znog kur­sa i re­fe­rent­ne ka­mat­ne sto­pe za kon­kret­nu va­lu­tu (EURI­BOR, LI­BOR).

Zbog to­ga je bit­no da, čak i ako ste do­ne­li od­lu­ku o uzi­ma­nju kre­di­ta sa va­lut­nom kla­u­zu­lom, do­bro raz­mi­sli­te u ko­joj va­lu­ti da se za­du­ži­te. Ide­al­no bi bi­lo da to bu­de ona va­lu­ta u ko­joj ostva­ru­je­te pri­ho­de. Uko­li­ko to ni­je slu­čaj, po­ku­šaj­te da se za­šti­ti­te ta­ko što će­te iza­bra­ti kre­dit sa fik­snom ka­mat­nom sto­pom. Na ovaj na­čin je­dan od dva naj­ve­ća ri­zi­ka kod kre­di­ta sa va­lut­nom kla­u­zu­lom ste eli­mi­ni­sa­li – pro­me­ne ka­mat­nih sto­pa.

Uko­li­ko ste već za­du­že­ni, i ma­nja pro­me­na ka­mat­nih sto­pa i de­vi­znih kur­se­va mo­že znat­no da op­te­re­ti vaš kuć­ni bu­džet, zbog to­ga po­ku­šaj­te da, re­fi­nan­si­ra­njem ili pre­vre­me­nom ot­pla­tom de­la kre­di­ta, sma­nji­te me­seč­nu ra­tu.