Džez odzvanja Gentom

Svake godine u Gentu (Belgija) održava se jedan od najvećih evropskih džez festivala. Pored Nortsi džez koncerata, briselskog jesenjeg maratona i festivala u Montreu, Gent je grad u kome se okupljaju najveći svetski muzičari. Ovaj događaj traje do 18. jula i na njemu će biti zastupljeni bluz, fjužn, avangardni projekti… Gent je prošle godine dobio i posebno zvanje „Kriativ siti of mjuzik”, koje Unesko dodeljuje gradovima sa izuzetnim muzičkim projektima.

Dovoljno je pomenuti samo neka imena muzičara koji su već učestvovali na gentskom džez festivalu da bi se stekao utisak o njegovoj važnosti za ljubitelje vrhunskog džeza. Na ovoj dugačkoj listi nalaze se: Ornet Kolman, Herbi Henkok, BB King, Džo Džekson, Džordž Benson, Merijen Fejtful, Džejmi Kolum…

Organizator je već najavio da će nastaviti sa tradicijom otkrivanja novih talenata i da će posebno mesto ostaviti mladim muzičarima. Treba pomenuti da su na gentskom podijumu prve korake napravili mnogi svetski poznati muzičari.

Kao i svake godine, festival se odvija u dva dela: prvi, posvećen ljubiteljima klasičnije varijante džeza, dok će akcenat druge nedelje biti fjužn džez. Zvezde festivala su  Nora Džouns, Ornet Kolman, „Fridom bend”, čuveni belgijski džezer Tuts Tilmans, Pet Matini, Žilberto Žil, Mariza, engleska grupa „Mednes“, Džo Bonamasa, Stenli Klark i mnogi drugi.

Među koncertima koji privlače najveću pažnju jesu „Fridom bend” sa Čikom Korijom na čelu, jednim od najvećih svetskih džez pijanista svih vremena, saksofonistom Kenijem Garetom, basistom Kristijanom Makbrajdom i bubnjarom Rojem Hejnsom koji, iako ima 85 godina, pleni svojom neverovatnom energijom. Originalnost ovog benda proizlazi iz ogromnog iskustva njegovih članova, a pogotovo Čika Korije, koji je svirao sa najpoznatijim džez muzičarima, kao što su: Majls Dejvis, Kit Džaret, Džon Maklohlin ili Vini Kolajuta.

Publika pokazuje veliko interesovanje za američkog gitaristu Peta Matinija, koji nastupa već punih trideset godina sa svojim originalnim muzičkim eksperimentima, kao i za Brazilca Žilberta Žila, koji je postao poznat tokom šezdesetih godina, jer je bio pristalica umetničkog pokreta „Tropikalizam”, osnovanog kao reakcija na totalitarni sistem u Brazilu. U tom periodu, on obogaćuje svoje kompozicije afričkim i severnoameričkim ritmovima, ali je i pod velikim uticajem fanka i regea, a naročito Boba Marlija. Njegova čuvena pesma „No woman, no cry” u portugalskoj verziji, postiže ogroman uspeh osamdesetih godina 20. veka.

Festival se završava nastupom Džoa Bonamase, vodećeg rok-džez gitariste, koga je časopis „Gitar plejer” proglasio za novog kralja bluza!

Mina Aksentijević