Skromnija produkcija Budva grad teatra

Budva – Prestižni multimedijalni festival Grad teatar živi i svoje dvadeset četvrto leto, uprkos finansijskoj krizi, koja ga i te kako pritiska. Njegov budžet za ovu godinu iznosi 1,6 miliona evra i kada se ta cifra ima u vidu, reklo bi se da ima para kao u dobra stara vremena, kada je za jednu sezonu rađeno i po pet i šest produkcija. I koprodukcija.

– Od te sume samo 580.000 ide za ovogodišnji program, kaže za „Politiku” Merin Smailagić, direktor festivala Grad teatar. – Preostali novac biće utrošen za vraćanje duga iz prošle godine, plate zaposlenih u ovoj javnoj ustanovi i druge troškove.

Finansijska kriza, koja uveliko trese i nekada najbogatiju opštinu Crne Gore, kojoj ni ovog leta ne cvetaju turističke ruže, uticala je da i program ovogodišnjeg festivala u Budvi bude skromniji. Rade se dve koprodukcije („Glorija” i „Otelo”), biće zanimljivih pozorišnih predstava koje su ranije viđene u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i drugim centrima, gostovanja pisaca i slikara. Ipak, ne kao pre nekoliko godina kada je novca za kulturu bilo znatno više.

– Gro sredstava za festivalski program obezbeđuje opština. Dosta nam pomažu i sponzori. U prvom redu to su Javno preduzeće „Morsko dobro”, Mediteran reklame i Turistička organizacija Budve. Pomažu i hoteli „Mediteran”,„Avala”, „Kvin ov Montenegro”, manje firme „Heladamont”, „Burić boje”. Velikog sponzora je teško naći u ovim vremenima jer viška novca niko i nema – kaže Smailagić.

Što se tiče sopstvenih prihoda, oni su više nego skromni. Od ulaznica (10 evra po predstavi) „ubere” se oko 10.000 evra i taj novac se uplaćuje na račun opštine.

– Naše predstave se igraju uglavnom na otvorenim scenama Starog grada i oko njega i teško je organizovati adekvatnu naplatu. S druge strane, tu su i pozivnice za otvaranje festivala, premijere i završne predstave. Najvažnije je da naš osnivač, opština Budva, koju je ekonomska kriza zaista žestoko pogodila (presahle su i strane investicije) ima razumevanja za festival, za tradiciju, jer je Grad teatar i te kako uticao da se naš grad visoko pozicionira na kulturnoj i turističkoj mapi Evrope, zaključuje Merin Smailagić.

Sličnu sudbinu dele i Tivatsko kulturno leto, Barski ljetopis i druge, zapažene kulturne manifestacije, koje žive i u sezoni 2010. uprkos teškoj ekonomskoj krizi u čijoj senci teče ovo leto. Programi su svuda reducirani, ali niko zbog krize nije zaustavio nijednu manifestaciju. Bar, za sada. Malo opštine, malo sponzori, tek tradicija se nastavlja. Svuda su uz Crnogorsko primorje svesni da kulturna zbivanja tokom sezone i te kako utiču da gosti koji borave na moru tokom jula i avgusta budu što zadovoljniji. I da ponovo dođu.

S. Gregović