Kako postati slavan

Izlazak iz anonimnosti mnogi smatraju mernom jedinicom uspeha, najuverljivijom potvrdom da njihovo obitavanje nije izgubilo smisao, dokazom da su „bolji od drugih” i da postoji „osnovan razlog” zavisti ljubomornih rođaka, prijatelja, kolega i komšija. Zato ne propuštaju priliku da se pojave na modnim revijama, koktelima, prijemima, promocijama, na kojima po svaku cenu nastoje da uspostave kontakt sa već poznatim zvanicama i predstave se kao „prijatelji”, koje poznaju, naravno, preko TV. Razgovor će započeti baš u trenutku kada se pale kamere i sevaju blicevi fotoaparata. Računajući na ljubaznost VIP zvanica, iskoristiće svaki trenutak da ih drugi vide u njihovom društvo, a potrudiće se da im bar vrh nosa uđe u kadar. Biće to dovoljno za kasnije besomučno hvaljenje o zajedničkom druženju, prijateljstvu i upotrebi najuverljivijeg dokaza bliskosti – rečenice „ma, mi smo ti na ti”.

Željne slave prepoznaćete i po prenaglašenoj garderobi, ekscentričnim detaljima kojima skreću pažnju i euforičnom osmehu, koji ne jenjava ni tokom elementarne nepogode, naravno, samo ukoliko su pri tom uključene kamere.  

Iako u Srbiji još nije zaživela agencija koja bi se bavila pretvaranjem anonimusa u poznate ličnosti, svi koji se bave diskografijom znaju da je takav vid delatnosti prečica za ulazak u svet poznatih. Dovoljno je nabaviti nekoliko desetina hiljada evra, obratiti se nekom od producenata (ali ne previše popularnom jer se njihov cenovnik meri stotinama hiljada, naravno, evra), a onda krenuti u sakupljanje pesama, ugradnju silikona i snimanje albuma. Prvo pojavljivanje na bini i direktan televizijski prenos vrede svakog uloženog centa. Da ovaj vid popularnosti ne bi bio kratkog daha, poželjno je dobiti „podršku” tabloida, koji bi iz dana u dan imali o čemu da pišu. Dakle, valjalo bi smisliti neki skandal!

Budući da pevanje, gluma, voditeljstvo ili bilo koja druga vrsta posla, koja je okrenuta javnosti, same po sebi nisu skandalozne, „dobro je” početi emotivnu vezu sa fudbalerom, kontroverznim biznismenom ili snimiti kućni video za one preko 18. godina. Imajući u vidu rapidni skok popularnost hrvatske zvezde Severine Vučković i domaće bingo dame Suzane Mančić, ali i velikog broja holivudskih javnih ličnosti, među kojima i Pamele Anderson i Paris Hilton, koje su imale takvo iskustvo, reklo bi se „da deluje”. Možda ne baš za ulazak u medijsku orbitu, ali za ponovno interesovanje javnosti za „lik i delo” glavnih glumaca, to je sigurno. Kada je reč o naslednici hotelskog lanca „Hilton”, ulazak u svet slavnih upravo je usledio kada je sa svojih 19 godina snimila porno-film „Jedna noć u Parizu”, sa tadašnjim dečkom producentom Rikom Solomonom, koji je „procurio” na Internet i preko noći je učinio poznatom. Ubrzo su usledili drugi skandali, ali i vrtoglavi rast konta na njenom računu. Tako je plavokosa starleta u 2006. godini zaradila 100 miliona dolara, dok je popularna pevačica Dženifer Lopez inkasirala „svega” 75 miliona. (/slika2)

Dakle, šta će se dalje dešavati, odnosno da li će dotična osoba uspeti da iskoristi datu situaciju i ugovori poslove „od kojih se živi” ili će se sve završiti na skandalu, ipak zavisi od nje same.

U poslednje vreme čini se da je učešće u rijalitiju objedinilo sve prethodno navedene pokušaje uplivavanja u svet javnosti. Posredstvom „čarobne kutije”, koja obezbeđuje 24-časovnu pažnju javnosti, apsolutno anonimni učesnici postaju zvezde. Gledaoci prate njihovo spavanje, buđenje, međusobno vređanje, optuživanje, (ne)rad, (ne)kupanje… Dajući im pažnju, nagađajući ko je sa kim i šta radio, istovremeno im obezbeđuju popularnost, a svojim SMS glasovima i novac. To se upravo dogodilo Miroslavu Đuričiću, poznatijem kao Miki iz Kupinova, koji je već posle prvog serijala „Velikog brata” postao VIP učesnik u sledećem, u kome je osvojio 50.000 evra. Sada je ugostitelj!

Za pripadnice „lepšeg” pola, koje odgovaraju fizičkom opisu „barbike”, sa dugom plavom kosom, još dužim nogama i obimnim poprsjem, ulazak u svet slavnih u najvećem broju slučajeva nije diploma iz oblasti nuklearne fizike. Reklo bi se da je afera sa kontroverznim biznismenom ili perspektivnim fudbalerom delotvornija. Tako je brak sa reprezentativcem Nikolom Lazetićem bio odskočna daska za manekenku Sandru Drašković (Sani Armani), koju su mediji budno pratili i posle razvoda sa slavnim fudbalerom. Sada već ima zagarantovan status zvezde. Slično je i sa Marijanom Mateus koja je zahvaljujući braku sa proslavljenim nemačkim sportistom Lotarom Mateusom obezbedila punu medijsku pažnju, a sada je postala i modna kreatorka. Naravno, nije isključena mogućnost da je u oba slučaja reč o istinskim ljubavima, a da je popularnost bila samo propratna.

Kako izgleda kada je neko spreman da žrtvuje sopstveni život samo da bi postao poznat, najbolje potvrđuje tragični slučaj tinejdžera Roberta Hokinsa, koji je pre nekoliko godina u jednom šoping centru u Omahi (Nebraska) ubio osam i ranio pet kupaca, pre nego što je sebi pucao u glavu. U poruci koju je ostavio gazdarici kod koje je živeo pisalo je – „ja sam obična nula celi život i sada ću biti slavan”.

Iako ovakva metoda postizanja popularnosti na sreću još nije zaživela kod nas, nameće se pitanje zbog čega je nekim ljudima toliko važno da budu poznati, čak i kada tu popularnost neće doživeti. Da li je život nebitan ukoliko o njemu ne izveštavaju mediji?

Zorica Karanović